ПОСТОЈЕ ЛИ ЛИЧНИ КАРТОНИ СВАКЕ СРЕБРЕНИЧКЕ ЖРТВЕ?

"На ово питање, могућа су само два одговора - `да` или `не`", истиче се у саопштењу ове невладине организације. Ако је одговор "да", напомињу у Историјском пројекту Сребреница, онда ће промоција "Босанског атласа злочина" ИДЦ-а, коју је Токача најавио за 4. новембар, бити идеална прилика да јавности "представи и свој сензационални списак од 8 000 сребреничких жртава". "Ако је одговор `не` или мудро ћутање онда бисмо Токачи саветовали да се убудуће уздржи од критике /члана Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Амора/ Машовића и његове заиста више него сумњиве и политички обојене методологије", наводе у невладиној организацији Историјски пројекат Сребреница. Ова организација сматра да Токачин рад представља драгоцјен допринос објективном утврђивању чињеница о неким битним сегментима сукоба у БиХ, али истиче да лавину питања покреће приказ жртава у јулу 1995. године који треба да представља око осам хиљада сребреничких жртава. То је, истичу у Историјском пројекту Сребреница, "феномен који је крајње неуобичајен у свјетлу неоспорних трендова за рат у цјелини", јер је ратни период са жртвама до тада вјерно приказан. "Токача сада не може избјећи да сопствени принцип испоштује до краја, пошто се обавезао да ће грађанима ставити на располагање свеобухватни `атлас злочина` где ће свака наведена жртва имати своје место, не као цифра, већ као личност са именом и презименом, у случају тако капиталног значаја као што је Сребреница", наводе у невладиној организацији. Један од важних доприноса ИДЦ-а у утврђивању истине о ратним дешавањима, напомињу у Историјском пројекту Сребренице, односи на укупан број погинулих који се, према подацима тог центра, креће око 100 000 на све три стране, што је изразити контраст у односу на преувеличавања од 250 000 или више жртава, са претежним нагласком на једну од сукобљених етничких заједница. Ова организација подсјећа да се ИДЦ уз подршку норвешке Владе већ неколико година бави израдом опсежне базе података о настрадалим лицима свих националности током рата на територији БиХ од 1992. до 1995. године. Токача је недавно изјавио да "садашње руководство Института за нестала лица БиХ треба смијенити јер у тој институцији раде људи који су дубоко политички инволвирани". Тада је најавио да ће 4. новембра резултати вишегодишњег рада његове установе бити објављени у облику "Босанског атласа злочина".