Холандски научници открили тајну смрти?
Захваљујући развоју медицине, људи живе знатно дуже, и премда нам наука још увијек не може обећати вјечност, постоје истраживања која покушавају да одгонетну који процеси у организму узрокују старење, трошење ткива и органа, те како још више одложити умирање.
Анализа крви својевремено најстарије жене свијета - Холанђанке Хендрикје ван Андел-Схипер, која је преминула у 115. години, пружа могуће одговоре.
Хендрикје је умрла 2005. Чак и у дубокој старости била је здрава и духом и тијелом. Разлог њене смрти досад је био непознат, с озбиром да су сви њени налази били готово савршени.
Када је имала "свега" 85 година, она је завјештала своје тијело науци, уз услов да сви резултати буду јавно објављени.
Тада свакако није ни слутила какав ће поклон дати генетичарима.
Више од тридесет година касније, одлука ове жилаве бакице омогућила је истраживачима да проуче њене "супер гене".
Они су недавно анализирали њену крв и друга ткива у настојању да утврде како је старост утицала на њих.
Резултати су показали да животни вијек у крајњој линији зависи од способности матичних ћелија да наставе свакодневни процес обнављања ткива.
Када у одређеном тренутку оне саме досегну границе свог живота и почну да одумиру, витални органи и ћелије попут крвних престану да се обнављају.
Узорак Хендрикјине крви показао је да су на крају старичиног живота опстале свега две активне матичне ћелије које су одржавале ниво белих крвних зрнаца, што значи да су готово све матичне ћелије крви с којима се родила до тада одумрле.
"Помислила сам: то је немогуће. Само двије активне матичне ћелије? Била сам убјеђена да је посреди грешка", рекла је вођа истраживања Хене Хостеге са ВУ Медицинског центра у Амстердаму, чија је студија објављена у часопису Геноме Ресеарћ.
Наиме, када се роди, човјек има око 1.300 активни матичних ћелија у крви које се непрестано дијеле и тако регенеришу крв.
"Да ли то значи да постоји граница у деоби матичних ћелија, а самим тим и граница људског живота? Да ли би било могуће продужити обнављање залихама које бисмо издвојили у ранијем раздобљу живота?", упитала се она.
Осим наведене, холандски научници открили су још једну потврду да у организму долази до замора матичних ћелија.Показало се да су се теломери, заштитни врхови хромозома матичних ћелија Хендрикјине крви знатно истрошили. Теломери, се наиме, скраћују током живота, приликом сваке деобе ћелија. Када постану превише кратки, деоба ћелија више није могућа и ћелија одумире.
Сматра се да се теломери понашају попут некаквог биолошког сата који одређује тренутак смрти матичних ћелија.
Анализе су откриле још једну фасцинантну чињеницу - да су све мутације у крвним ћелијама стогодишњакиње биле безазлене. Одсутност опасних мутација које би могле изазвати болести, укључујући рак, значи да је имала изузетно добар "систем" поправке или уништавања проблематичних ћелија.
Научници сматрају да истраживање отвара могућност подмлађивања тијела ињекцијама матичних ћелија издвојених и сачуваних у раној фази живота.
Ипак, још увијек смо далеко од тих манипулација. Осим тога, иако крв има доминантну улогу у продужењу животног вијека, не треба заборавити да је отказивање органа најчешћи узрок смрти.