latinica  ћирилица
23/05/2014 |  20:29 | Аутор: РТРС

"Барска болест" биће највећа пријетња послије поплаве

Лептоспироза се добија преко загађене воде. Апел епидемиолога да се куће не чисте на своју руку
колективни смјештај - Фото: ТАНЈУГ
колективни смјештајФото: ТАНЈУГ

Симптоми болести

Симптоми лептоспирозе су, подсећа др Бојић, висока температура, болови у слабинском дијелу кичме, жутица, црвенило и крвављење очних капака. Вријеме инкубације, период од заражавања до избијања симптома,  може да буде од 10 до 15 дана. Најважније је да екипе које чисте терен никако не користе ту неисправну воду за умивање, прање, да носе чизме и заштитну одјећу и да воде рачуна да никаква повреда на кожи не дође у контакт са прљавом водом;, каже овај љекар.

Међу особама евакуисаним из поплављеног Обреновца које су смјештене у неки од колективних центра није за сада забиљежена ниједна епидемија. У халама се води рачуна о густини смјештаја, доброј општој и личној хигијени, исхрани само ланч-пакетима или готовом храном у оригиналним паковањима, изјавио је за Политику примаријус др Вељко Ђерковић, епидемиолог, задужен од Завода за јавно здравље Београда за праћење здравствене ситуације.

Др Ђерковић, међутим, каже како свакако, са једног тако великог подручја попут Обреновца, на којем је дошло до мијешања фекалних и површинских вода, може да се очекује појава свих цревних заразних болести.

Очекујем мање епидемије, јер искуство нам каже да прошлих година, после поплава, нисмо имали веће епидемије. Битно је да се региструју појединачни случајеви, а не да нас захвати епидемија , наводи наш саговорник.

Особама које су много времена провеле у загађеној води, било да је реч о житељима поплављеног подручја било о спасиоцима, највећа пријетња је лептоспироза или такозвана барска болест.

Иако је савјетовано да се евакуисани не враћају на поплављену територију док се не изврши санација терена, однесу лешеви и очисте све улице, има грађана који чисте куће на своју руку. Они се излажу ризику од, барске болести. Лептоспирозу очекујемо у већем броју када се људи масовно врате, па почну да ходају боси по кући или двориштима. Они који су се дрзнули да се сами врате и сређују кућу не знају да преко чизама и блата преносе заразу по кући. Нема никакве сврхе водом из поплављеног дворишта прати зидове, подсјећа др Ђерковић.

Професор др Миленко Бојић, инфектолог ВМА у пензији, каже за Политику,  да ризик од епидемија увећава трагедија која нам се догодила, тренутне временске прилике и околност да је велики број људи у колективном смештају.

Треба очекивати лептоспирозу јер су канали и свињци били поплављени, а то је увећало ризик. Ова бактерија, посебног облика, обитава у тим водама. Биће то сада болест и спасилаца и жртава поплава. То је озбиљна болест, велики број обољелих заврши на дијализи због попуштања бубрега, некада и са смртним исходом чак и у мирнодопским условима. Највећи број заражених оздрави и има лакшу форму болести, само је важно са лијечењем почети на време , упозорава др Бојић.

Овај инфектолог каже како се, ако се на њих на време мисли, не треба плашити ни лептоспирозе ни цревних зараза.

Ништа од овога није непознаница, само сви треба да раде свој посао темељно. Свака особа у овим халама која има пролив или било који други здравствени проблем, обавезно треба да се јави дежурном љекару на том пункту, каже др Бојић, додајући да нас само прање руку, чисти тоалети, довољно тоалет-папира и исправна текућа вода могу сачувати од зараза.

Примаријус др Александар Адамовић, директор Завода за кожне болести у Београду, додаје и да није било никаквих тешких промена на кожи спасилаца или припадника Жандармерије који су пуно времена провели у води, што се пренело као гласина.

Било је неколико уједа инсеката, случајева вашљивости, али не у већем броју од оног што видимо у редовном послу у нашој установи. Имали смо један случај шуге, у четворочланој ромској породици, коју смо одмах изоловали. То је све ,кап у мору, према броју људи који су евакуисани. Немамо заразе и епидемије, али не кажем да их неће бити, убједљив је др Адамовић.

Његова порука је кратка и јасна: нема велике филозофије, заштита здравља је у коришћењу сапуна и воде, а сваку промену на кожи треба да пријаве екипама љекара на пункту у центру где су смештени.

Пријете жутица и грозница западног Нила

Др Бојић предвиђа да нам највише пријете жутице типа А и Е, одавно познате као, болести прљавих руку, али признаје да се највише плаши комараца и грознице, западног Нила, па је зато важно да надлежни почну на вријеме са уништавањем комараца. Тешко да ће нас мимоићи и респираторне инфекције, које се преносе преко ваздуха, па су од јуче све новинарске и телевизијске екипе при снимању евакуисаних носиле маске преко уста и заштитне рукавице.