24/05/2014 | 17:53 | Аутор: Агенције

Симптоми који нас често преплаше, али нису разлог за панику

Постоје ситуације када је некада доктора тешко добити преко телефона, скупо отићи на преглед или посјећивати их за сваку ситницу. Због тога добро је знати који симптоми захтијевају хитну интервенцију, а и они због којих не бисте требали да паничите.

Висок притисак код само једног мјерења

Људско тијело се стално мијења као одговор на низ фактора - стрес, лијекове, храну, спавање. То је посебно примјењиво код крвног притиска. Штавише, постоји феномен који се зове 'хипертензија бијеле куте', односно када је крвни притисак висок само када се мјери код доктора, због нервозе.

Када се забринути: Ако вам је притисак висок приликом више мјерења у року од мјесец дана, причајте с доктором, јер нелијечени високи крвни притисак може водити до срчаног и можданог удара. Посебно повишен крви притисак, систолички изнад 180, дијастолички изнад 110, знак је да морате потражити хитну помоћ.

Крвни тест који показује вриједности мало више или мало ниже од нормалног

Чак и ако лабораторијски налази покажу да су вриједности изван нормалног распона, то је вјеројатно вриједност која је нормална за вас. Примјер, можете имати мало нижи број тромбоцита, а ипак немати проблема с крварењем. Све док нема проблема, нема болести. То је један од разлога зашто све више доктора рутински ради тестове крви када су људи здрави, како би видјели које су вриједности типичне за вас.

Низак крвни притисак

Низак крвни притисак представља мањи стрес за органе, па се генерално сматра добром ствари.

Када бринути: Ако због ниског притиска осјећате несвјестицу и општу слабост, или осјећате да вам срце 'лепрша', онда морате посјетити доктора.

Пар дана мучнине, повраћања или прољева

Људи желе знати јесу ли се отровали од хране или због вируса, али у смислу оздрављења, сасвим је свеједно. Ако нема јаких болова у стомаку, високе температуре или крви у столици, ваше тијело ће се само побринути за то. Важно је само довољно се хидратизовати.

Када се забринути: Ако осјећате општу слабост или повраћате до крви, потражите помоћ код доктора.

Безболне квргице

Како тијело стари, тако се развијају разне квргице. Већина њих није канцерогена, а узроци могу бити разни, од бенигних цисти до масних наслага (тзв. липоми). Због њих се не требате превише узбуђивати, али их свакако покажите доктору на сљедећој контроли.

Када бринути: Неке квргице треба што прије провјерити. Квргице на грудима никада не смијете игнорисати. Оне ковргице које су осјетљиве, топле и црвене могу бити знак инфекције због које је потребно лијечење. Тврде или ковргице које брзо расту, такође треба одмах провјерити.

Крварење

У смислу преживљавања, добро је што призор крви изазива панику. Међутим, већина нас паничи више него што је потребно. Посјекотине на одређеним дијеловима тијела, попут власишта, могу обилно крварити, али нису нужно знак за узбуну. Извршите притисак на рану 5 до 10 минута да видите хоће ли се крварење зауставити. Ако се не зауставља, или је посјекотина јако раширена, можда ћете требати шивање ране.

Када бринути: Ако нисте сигурни треба ли вам шивање или не, није паметно чекати. Ране треба шивати унутар 24 сата или ће се ризик од инфекције значајно повећати.

Мало ректалног крварења

У већини случајева ријеч је о хемороидима или малим ранама у ректалном подручју, а не знак чира или рака. Узмите нешто за омекшавање столице или једите више воћа и поврћа.

Када бринути: Ако крварење траје дуже од два или три дана или је болно, посјетите доктора.

Оштра, локализована бол у прсима

Бол у прсима обично повезујемо са срцем, али ту су и плућа, кости, мишићи и пробавни органи. Понекад бол која се погоршава кашљањем, дубоким дисањем или покретима торза, може бити узрокована иритацијама у малим мишићима и лигаментима који окружују ребра. То може бити због повриједе или вирусне инфекције и уопштено ће проћи само од себе; нестероидни лијекови попут ибупрофена могу олакшати.

Када бринути: Ако имате кратак дах или температуру, посјетите доктора. У том случају, оштра, локализована бол може бити знак проблема с плућима. Ако имате било какве недоумице требате ли потражити помоћ или не, увијек је боље бити опрезан и потражити помоћ.

Осипи

Мањи оспип дио су живота и већини њих неће се открити узрок. Користите здрав разум за лијечење симптома, узимајте антихистаминик или кремом олакшајте сврабеж. Размислите јесте ли користили неки нови козметички производ или што сте јели. Је ли осип само на ногама (у том случају, могла бити бити алергија на неку биљку)? Само на подручју изложеном сунцу? Само на подручју под одјећом?

Када се забринути: Ако осип дође изненада док узимате лијекове (посено антибиотик) или једете нову храну, одмах се обратите доктору, посебно ако отежано дишете или гутате. То би могао бити почетак опасне алергијске реакције. Поред тога, ако је сврабеж неподношљив упркос кремама које сте могли купити без рецепта, требат ће вам нешто јаче.

Требате ли више бринути?

Ако спадате у ону скупину пацијената који негирају симптоме, ево неколико ствари које захтијевају хитну медицинску интервенцију: болови у прсима или притисак који не можете локализовати с једним прстом и враћа се сваки пут када вјежбате; јака бол у стомаку, посебно у пратњи грознице; отежано дисање због којега не можете завршити реченицу.