Вјерујте доктору, а не Википедији

Истраживање је открило да 9 од 10 уноса на Википедији у вези са обичним медицинским стањима посједује чињеничне грешке.

То је због тога што овај изузетно популаран сајт дозвољава обичним људима да стварају, мијењају и бришу податке, што повећава ризик од грешке.

Вођа студије, Роберт Хејсти са Кембел Универзитета у САД упозорава да истраживачи не би требало да користе Википедију као главни извор зато што ти чланци не пролазе контролу колега као медицински журнали.

"Најбољи извор за добијање информација о болести јесте доктор који може да у обзир узме вашу историју болести и друге факторе како би осмислио најбољи третман", тврди он.

Википедија је од свог представљања 2001. године постала најчешће посјећени сајт људи који су у потрази за информацијама или објашњењима.

Сајт садржи преко 30 милиона чланака на 285 језика, од којих је барем 20.000 у вези са здрављем.

Тим истраживача, који је посматрао информације у вези са стањима као што су дијабетес, рак плућа и бол у леђима, тврди да је популаран статус Википедије омогућен захваљујући фундаменталном дизајну и допуњујућим подацима заједнице.

Међутим, управо су ове ствари изазвале бригу медицинске заједнице због поузданости информација које се објављују.

Међу пронађеним грешкама налази се и тачна дијагноза високог крвног притиска у којој се тврди да је до резултата потребно доћи у три различите прилике, међутим, истраживачи кажу да то није истина и да може да доведе до озбиљног застоја у лијечењу.

Истраживачи такође упозоравају да су велике фармацеутске куће оптужене да су мијењале чланке како би уклониле штетне споредне ефекте њихових лијекова.