Сједење нас води у прерану смрт

Болови у леђима, дегенерација мишића, кардиоваскуларне болести, дијабетес, рак дебелог цријева, па чак и прерана смрт, само су неки од потенцијалних ризика са којима се суочава радник који посао обавља сједећи, наводи се у најновијим студијама на ту тему.

"Сједење нас води у прерану смрт", каже Роб Деноф, породични психолог у Пенсилванији и члан Америчког удружења остеопата у телефонском разговору за АФП.

"Постали смо пасивно друштво. Сједимо скоро цио дан, а кад дођемо кући онда опет сједнемо на кауч. Та комбинација може да буде смртоносна", каже он.

Према налазима Националног института за здравље, одрастао Американац у просјеку проведе 7,7 сати дневно у сједећем положају, док Америчка остеопатска асоцијација процјењује да 70 одсто канцеларијских службеника проводи више од пет сати дневно сједећи за радним столом.

Што је сједење дуже, то је циркулација крви лошија, објашњава Деноф напомињући да одласком у теретану послије посла не може да се надокнади пропуштено.

Према једној студији Архива интерне медицине, ризик од преране смрти већи је за 15 одсто код оних који сејде осам сати дневно, а чак 40 одсто за оне који сједе 11 сати дневно, у поређењу са онима који сједе само четири сата.

Због тога Деноф каже да је кретање веома значајно.

"Ми нисмо створени за цјелодневно сједење, а ни за цејлодневно стајање. Створени смо за кретање. Суштина је у равнотежи", каже он.

Ипак у Америци неки људи одлазе у другу крајност и умјесто обичних столова бирају "стајаће столове" и раде као Џеферсон некад.

Људима који дуго сједе Деноф саветује сљедеће: устаните на сваких пола сата, прошетајте, користите степенице уместо лифта и виђајте се са пријатељима умјесто да шаљете мејлове.