Објашњења за све чудне ствари које ради ваше тијело

Погледајте зашто се јежите, зашто вам пуцају зглобови и још много тога...

ЗАШТО ПЛАЧЕМО ОД СМИЈЕХА?

Експерти кажу да се ради о чињеници да су смијање и плакање заправо јако слични психолошки процеси. Обе појаве се дешавају када смо јако емотивно узбуђени, остављају ефекте који остају и након престанка радње и немају тачно одређен почетак нити крај. Иако плакање најчешће повезујемо са тугом, то је заправо погрешно. Сузе се у очима јављају као одговор на многе емоционалне надражаје.

Бол, туга и, у неким случајевима, екстремна радост, могу да доведу до плакања. То је једноставно начин на који смо се развили, објашњавају научници. И показало се да је то јако добро, јер и плакање и смијање имају могућност да избришу нека стресна искуства, што се приписује суочавању хормона кортизола и адреналина. Тако да, ако се икада будете смијали до суза - знајте да је то одлично.

ЗАШТО НАМ СУЗЕ ОЧИ ОД ЛУКА?

Ово вам се сигурно дешава када сјечете лук. Објашњење је веома једноставно, а најбоље од свега је што можете да се послужите неким триковима, који ће вам помоћи да сјечење лука постане много пријатније искуство.

Када исјечете лук, ви пресјецате ћелијице које се налазе у њему, а које испуштају ензиме. Ти ензими производе гас који се зове пропанетил солфоксид. Када тај гас дође у контакт са вашим очима, он реагује са водом која се налази у очима и ствара се блага сумпорна киселина. Наравно, та киселина ствара онај непријатан осјећај пецкања, па понекад и бола у очима, које онда реагују испуштајући сузе. Што више сјецкате, то се више овог гаса испушта, и то ћете више плакати. Ова одлика лука је његов дефанзивни механизам.

Сада када знате зашто плачете, ред је да научите и како то да спречите или ублажите. Постоји више начина, од којих је најпопуларнији стављање лука у замрзивач прије сјечења. Ниске температуре успоравају ослобађање ензима. Такође, можете нож којим сјечете да поквасите, јер ће онда овај гас реаговати са водом на ножу и неће стићи до ваших очију.

ЗАШТО ЗГЛОБОВИ ПУЦАЈУ?

Најчешћи тип зглобова које имамо у тијелу јесу диартродијални или дводијелни зглобови. Примјери за такве зглобове би била коњена и рамена, у којима се двије кости спајају у капсули. Унутар те зглобне капсуле се налази лубрикант, који се зове синовијална течност. А унутар те течности се налазе растворени гасови. Када истегнете зглоб, ви га заправо компресујете, а то доводи до ослобађања ових гасова из синовијалног раствора.

Ослобађање "ваздуха" унутар зглоба јесте оно "крц" које чујете када се истежете. Када се гас ослободи, зглоб постаје мало флексибилнији, и зато након истезања можете боље да се бавите јогом. Али, вјероватно сте примјетили да не можете два пута за редом да искрцате исти зглоб. То је зато што отпуштени гасови морају поново да буду апсорбовани у раствор, а то је процес који траје од 15 до 30 минута.

ЗАШТО СЕ ЈЕЖИМО?

До "гушчке коже" или јежења долази када вам је хладно или када се нечега плашите. Ова појава, која се научно назива пилоерекцијом, настаје усред контраковања минијатурних мишића који се налазе у корену сваке длаке на тијелу. Таје са длаке "дижу", а на кожи се виде мале избочине. Научници кажу да је ово нешто што нам је остало од наших давних предака, који су одавно изумрли.

Наиме, када смо још имали крзно, ова појава је и те како имала и смисла и користи. Када би се трака накостријешила, то би учинило да се између слојева длаке појави изолациони слој ваздуха, који би нам служио за гријање. С друге стране, накостријешено крзно је плашило друге животиње и непријатеље. Од тог давног времена, еволуција је учинила да нам на тијелу остане знатно мање длака, али мишићи и даље раде свој посао. Наравно, јежење није никакав медицински проблем. Али, ако имате неке непријатности око тога, наш савјет вам је да се топло обучете и да избјегавате хорор филмове.

ЗАШТО НАМ КАПЦИ ТРЗАЈУ?

Ово досадно, али јако уобичајено стање назива се очна миокимија. Сигурно вам се барем једном десило да капак крене да вам се неконтролисано трза. Нажалост, не зна се много о овој појави, али научници су потврдили да се чешће јавља у доњем него у горњем капку, а вјероватно до ње доводи мања грешка у раду нерва. Кофеин, стрес и умор повећавају шансу да се појави трзање капка.

Исто чине и лоша исхрана, напрезање очију (рад испред рачунара), алергије и превелики унос алкохола. Срећом, очна миокимија је готово увијек безазлена и углавном престаје сама од себе. Ако имате проблема са овом појавом и ако почиње да вам смета, најбоље што можете да урадите јесте да смањите унос кофеина, поведете рачуна о исхрани и више се одмарате.

ЗАШТО НАМ ЈЕ ХЛАДНО?

Ако спадате у ону групу људи којима је једноставно увијек хладно, имамо одговор и за вас. Наиме, тјелесну температуру регулише хипоталамус, које шаље сигнале тијелу да се ослобађа топлоте када је напољу вруће, и да задржава топлоту (или да се тресе, како би створило топлотну енергију) када је напољу хладно. Гвожђе игра веома битну улогу у овом процесу, па је анемичним људима увијек хладно.

С друге стране, лоша циркулација, усред високог крвног притиска, узимања неких лијекова или из неког другог разлога, такође може да доведе до осјећаја хладноће, посебно у естремитетима. Још један од могућих разлога би било лоше функционисање тироидне жљезде, која може толико да успори метаболизам да тијело почиње да производи премало топлоте. Неке од студија су показале да можда постоји и генетска предиспозиција за ниску толеранцију хладноће. Дакле, ако спадате у ову групу, прво покушајте да поправите крвну слику и циркулацију добром исхраном и кретањем.

ДА ЛИ НАМ УШИ ЈОШ РАСТУ?

Нажалост, ово је истина - спољашњи дио ушију расте током читавог живота. На рођењу су нам уши, пропорционално, највећа одлика на тијелу и изузетно су истакнуте.

Оне убрзано расту отприлике до 10. године, након чега се њихов раст успорава на 0.22 милиметра годишње. Студије су показале да се ушна шкољка продужује како године пролазе (мушкарци имају дуже ушне шкољке од жена) тако да уши несумњиво годинама постају све веће.

Нажалост, то не значи и да слух постаје све бољи - насупрот. Величина и структира ушног канала, који је оформљен од костију и хрскавице, се не мање са старошћу.

ШТА ПРОУЗРОКУЈЕ ТРЊЕЊЕ?

Трњење екстремитета, које се стручно назива парестезија, не мора да буде ништа опасно. Сигруно вам се некада десило да сједите у непријатном положају, па осјетите у руци или ногама непријатан осјећај боцкања, пецкања и мртвила. До овога може да дође чак и ако дуже вријеме држите прекрштене ноге. До те сензације долази усред јаког притиска на нерв, који прекида сигнла који би требало да дође до мозга - и зато се ваша нога осјећа утрнутом или умртвљеном. Најчешће се јавља у екстремитетима, а осјећај пецкања је повраћај поруке о болу коју кога покушава да пошаље.

Ипак, ово не треба бркати са прикљештеним нервом, који представља дуготрајније стање до којег долази када дио тијела, усред неког отока, непрекидно ствара притисак на нерв. Ако је у томе случај, онда је неопходно обратити се доктору. Међутим, обичног осјећаја трњења можете лако да се отарасите - једноставно промјените положај и сачекајте пар минута да се проток нервних сигнала поново усклади.

ЗАШТО ВИДИМО ОРЕОЛЕ ОКО СВЈЕТЛОСТИ?

Ова феномен спада под категорију "сферних одступања" и то је само један од више доказа да је људско око оптички несавршено. Током дана, зеница се скупља и поставља веома мали отвор кроз који пролази свјетлост. Тада свјетлост пада само на центар сочива. Међутим, када падне ноћ, зенице се шире и око користи много већу површину сочива. А што се већа површина сочива користи, то је слика несавршенија. Дакле, када погледате директно у свјетлост( на примјер, у сунце) или када ноћу гледате у свјетиљку, ви око извора свјетла видите кругове - јер је ваше сочиво округло.

Скоро сви виде ове обруче око извора свјетлости. Ако сте их одувијек видјели, онда нема потребе да се бринете. Међутим, ако је ово нешто што је недавно почело да вам се дешава, требало би да се обратите доктору. Овакве појаве могу да буду први знаци промјене на сочицу или катаракте.

ЗАШТО НАС БОЛИ СА СТРАНЕ КАДА ТРЧИМО?

Вјероватно сте искусили ове болове са стране абдомена, до којих углавном долази усред трчања или јаког смијања. Ако сте милили да је то нешто опасно, дозволите да вас разувјеримо - ово се дешава готово свима и сасвим је нормално. Трчање и смијање су активности које имају барем једну заједничку ствар - напрезање дијафрагме.

Када се јако смијете, удишете пуно ваздуха, ширите плућа и тако гурате дијафрагму доле. Али, у исто вријеме ваши стомачни мишићи раде и гурају дијафрагму горе. Све то се, наравно, дешава пуно пута у минуту док се јако смијете. Ова компресија дијафрагме, која се понавља пуно пута, може да доведе до спазма мишића и бола.

Исто то се дешава и током трчања. Понекад се дешава да се смијете много, па поред бола са стране стомака, крене да вас боли и десна рука. Ако вам се ово некад десило, онда знате да ово може да буде прилично трауматично искуство - јер симптоми дјелују као срчани удар. Међути, у питању је само грч, јер исти нерв који се налази у дијафрагми, долази и до десне руке. Као бисте ово избјегли, покушајте да се смијете у прекидима. Између два напада смијеха, направите паузу са два дубока уздаха. И покушавајте да избјегавате велике оброке прије трчања или смијања.