Плодови дјелотворнији од „аспирина“

У народној медицини лијек су за разне бољке, а познаваоци тврде да је 20 трешања десет пута дјелотворније од аспирина.

Пурпурно црвене или жуте боје, једре, сочне и укусне, трешње (Prunus avium) су воће распрострањено по цијелом свијету и броје преко 900 сорти. Једу се свијеже, користе се за прављење џема, компота, колача, ракије. Ипак, ова воћка најздравија је и најукуснија сирова, јер када се термички обрађује, губи велики дио ароме, боје и слаткоће.

Треба је јести што више јер је јако љековита. По шољици сервирања трешње садрже занемарљивих 85 калорија и врло мало масти, али су зато богате бјеланчевинама, угљеним хидратима, витаминима А, Ц, а у нешто мањим количинама има витамина Б1, Б2, Б3 и Б6. Садрже доста фолне киселине, калцијума, калијума, гвожђа, магнезијума и цинка.

У народној медицини лијек су за гихт и артритис, а познаваоци тврде да је 20 трешања десет пута делотворније од аспирина. Научници са Универзитета у Мичигену доказали су да имају и изузетно антиинфективно дјеловање, као и да као богата ризница антиоксиданаса успоравају дејство узрочника старења.

Трешње помажу и против болести срца, а имају и антиканцерогена својства која потичу од флавоноида изокверцина и кверцина.

Осим тога, елагинска киселина снажан је антиоксиданс који спријечава оштећење ДНК ћелије, а самим тим смањује могућност обољевања од рака.

Трешње могу да се једу у неограниченим количинама јер не иритирају желудац.

Сјајан су извор бора, који у комбинацији са калцијумом и магнезијумом повољно дјелује на здравље костију и њихову густину. Међутим, трешње никако не треба јести прије ручка јер могу да успоре излучивање желудачних сокова за варење, што посебно може да отежа варење меса.