Угриз крпеља - пријете нове болести
У посљедње двије године примјећено је да се ови крпељи, чешће него раније, каче на људе.
- Осим познате врсте која далеко најчешће паразитира на људима, у посљедње двије године чешће се сусрећемо са још неколико врста које су и раније биле присутне у нашој земљи, али се рјеђе дешавало да дођу на људе. Један од разлога може да буде и повећана употреба средстава за заштиту животиња од крпеља, што је крпеље, који иначе паразитирају на животињама, "приморало" да траже друге домаћине - каже др Снежана Томановић, руководилац лабораторије за медицинску ентомологију Института за медицинска истраживања у Београду.
Осим свима познате лајмске болести, постоји одређени ризик од преношења узрочника болести као што су ерлихиоза, рикециоза, анаплазмоза, бабезиоза, крпељски енцефалитис. То су болести које у већини случајева прођу с благом клиничком сликом, али код неких људи могу да направе проблем. Могу да имају симптоме сличне прехладама и грипу.
- Присуство већине ових патогена је детектовано у крпељима у Србији. Није, међутим, сваки крпељ инфициран, а такође ни убод инфицираног крпеља не значи аутоматски пренос инфекције на човјека. Након убода крпеља код осејтљивијих људи могу се јавити свраб, пецкање, нелагодност, па и бол. На мјесту убода може да се јави црвенило, али то не значи да је обавезно и дошло до преношења инфекције - наглашава др Томановић.
Директор Клинике за инфективне и тропске болести, проф. др Драган Делић каже да је у Србији до сада била регистрована само лајмска болест од које је прошле године на овој клиници лијечено 11 људИ. Он каже да по повратку из природе обавезно треба да прегледамо тијело. Крпеља треба извадити пинцетом и дезинфиковати мјесто уједа.