Дијагноза потреса мозга

Дијагноза потреса мозга се поставља када пацијент, након пада на главу, има лагане неуролошке симптоме као што су главобоља и повраћање, али истовремено нису видљиве повреде мозга. Потрес мозга није неопасан, јер је граница између њега и тешке мождане трауме танка, па је потребна тачна диференцијација и дијагноза стручњака.

Код потреса мозга долази до притиска на мождано ткиво. Механичка иритација осјетљивих живаца доводи до класичних симптома: честих краткотрајних губљења свијести, затим главобоља, евентуално мучнина и повраћање.

Али и тешке повреде мозга могу изазвати ове исте симптоме. Зато је обавезно да доктор што прије прегледа пацијента са овим симптомима. Уколико пацијент има крварење у глави, већ за врло кратко вријеме може доћи до опасност за живот. Уколико доктор има и најмању сумњу за то, највјероватније ће урадити компјутерску томографију главе, посебно уколико је пацијент поспан, повраћа или има нападе грчева. Уколико сви неуролошки налази покажу да није дошло до оштећења мозга, доктори дијагностикују потрес мозга или "commotio cerebri".

Дуго се вјеровало да је потрес мозга неопасан, без посљедица, терапија је била мировање, нешто против главобоље и претпостављало се да ће све бити у реду.

Ипак, научници су у задњим годинама након више истраживања дошли до закључка да након потреса мозга може (али не мора!) доћи до смањења умне способности. Пацијенти су примјећивали да спорије мисле и размишљају, те да их умне радње брже умарају, него што је било прије можданог удара. Ово субјективно мишљење пацијената је потврђено у психолошким тестовима.

Код тестираних пацијената су регистровани слабији резултати код тестова памћења и концентрације, а код 42% њих чак и погоршање расположења у примјетној разини. Основу ове сметње и промјене вјероватно чине мала оштећења на живцима у мозгу. Већ раније се знало за ове промјене, само у јачем облику, код тежих оштећења мозга и можданих траума.

Постоје посебни тренинзи и програми за пацијенте са неуролошким сметњама након потреса мозга или неких других оштећења мозга.

Генерално важи да што се пацијент прије почне бавити умним вјежбама, односно почне тренирати мозак након повреда мозга, то је бољи и бржи опоравак.