latinica  ћирилица
12/07/2014 |  21:00 | Аутор: РТРС

Желудац ће да вам се окрене када видите од чега се прави маргарин

Маргарин се избјељује како би изгубио прљаво сиву боју, а бијељење настаје уз помоћ хемикалија и праха справљеног од неких врста глине. Сљедећи корак је додавање жуте и природне боје налик боји маслаца. Када маргарин престане смрдити, укусом и даље остаје нејестив, а тада му се додају ароме, појачивачи укуса и различити конзерванси.

Ова намирница добија се процесом налик стварању пластике.

Годинама су нас стручњаци увјеравали да је маргарин здрава aлтернатива маслацу, али истина полако и сигурно излази на видјело. Ако сте још увијек један од оних који конзумирају маргарин упозоравамо да би вам се желудац могао окренути наопачке. Наиме, ова намјерница добија се процесом налик стварању пластике.

Основа за маргарин јефтина су уља сумњивог квалитета добијена из сјеменки соје, памука, репе и дијела кукуруза. Ваља напоменути да је соја веома опасна биљка јер тренутно је 98 посто усјева соје ГМО. Памук је међутим једна од индустријских биљки највише третирана отровним пестицидима и инсектицидима, и ако узмемо у обзир да се и кукуруз сматра неквалитетним због ГМО производње, поготово онај из Аргентине – тада састојци за маргарин постају нејестиви, преноси Правда.

Поред тога опасни су по здравље. Уље се из семенки ових биљки добија врућим цијеђењем, а тиме се стварају велике количине слободних радикала заслужних за упропаштавање станица у људском организму. Слободни радикали узрок су превременог старења, а осим тога могу изазвати и рак.

И опасна уља крију се у овој намирници. На пример, уље сјеменки памука је један од најпознатијих састојака маргарина, а за људску употребу уопште се не би смио користитијер у нерефинисаном стању користи се као пестицид због токсина госипола с којим се памук штити од ваши. Семенке памука садрже велике количине високо незасићених масноћа познатих као Омега шест које стварају упале. Ове киселине постале су познате и по томе што сварају зачепљење крвних жила и кардиоваскуларна обољења. Ту је и уље биљке репице које се популаризовало последњих година. Њега су представиле велике компаније брзе хране попут Монсанта, што им је омогућило гентички модификовану варијанту. Уље репице је укусно, али његова арома и мирис су додати.

Након што се помешају сва уља у њих се додаје фини прах од никла који служи као катализатор у процесу хидрогенизовања и комбиновања транс-масних киселина. Неки произвођачи користе друге врсте катализатора, али ипак сви су једнако токсични. Процесом хидрогенизације прерађују се уља уз додавање водоника при високим температурама, а ту је и метални катализатор у праху. Све то претвара се у чврсту и стабилну маст која успева опстати и на собној температури.

Након дјелимичне хидрогенизације, сирова маса маргарина је смрдљива, љепљива сива маса пуна грумења. Да би се маса ослободила од тврдих грумена додају се емулгатори налик на сапун, након тога се маса меша. После додатака емулгатора и уништавања грумена, маса сировог маргарина чисти се у парној купци под притиском и са високим температурама како би се отклонио смрад хемикалија. Овај процес назива се деодоризација јер маргарину се додају различити адитиви како би мирисао јестиво.

Даље, маргарин се избељује како би изгубио прљаво сиву боју, а бијељење настаје уз помоћ хемикалија и праха справљеног од неких врста глине. Следећи корак је додавање жуте и природне боје налик боји маслаца.

Када маргарин престане смрдити, укусом и даље остаје нејестив, а тада му се додају ароме, појачивачи укуса и различити конзерванси.

Погледајте видео у коме се објашњава процес прављења маргарина: