Линцура прија срцу и желуцу
Иако се од давнина користи у љековите сврхе, у народу се на помен линцуре (Gentiana lutea) углавном помисли на ракију. Позната и као срчаник, ова трајна биљка која може да доживи педесетогодишњу старост, позната је по веома дугачком, дебелом и разгранатом љековитом коријену (споља смеђе до тамносмеђе, а унутра жуте боје) који се скупља у јесен или рано прољеће, са старијих биљака.
Састојци коријена се налазе у великом броју лијекова који се производе у апотекама и фармацеутској индустрији, али је такође изузетно важан и у народној медицини. У апотекама се углавном прави екстракт од линцуре, мјешани горки чајеви, али и други препарати горког укуса.
Осушени коријен је ароматичан, за разлику од свјежег, који има непријатан мирис. Коријен се суши брзо, расјечен по средини, на мјесту које има добру вентилацију. Послије сушења треба да има жуту или црвеносмеђу боју. Линцура најчешће расте групно на пустим мјестима, међу грмљем, као и на планинским пашњацима и ливадама. Може да се препозна по лијепим златножутим цвјетовима, који су спратно поређани на стабљици. Цвјета од јула до августа, али тек пет година послије сађења. Линцура са Златибора у свијету је посебно позната, и сматра се за једну од најбољих.
У љековите сврхе користи се дуже од два миленијума, мада је њен хемијски састав упознат тек у прошлом вијеку. Али зато, у другом вијеку прије нове ере илирски владар Генциј линцуру је препоручивао као лијек против куге и тако трајно остао упамћен кроз назив ове биљке. Због неконтролисаног брања након Другог свјетског рата, готово до истребљења, данас је линцура законом заштићена. Зато, приликом вађења коријена, главу коријена са пупољцима треба вратити у земљу да би се омогућило даље размножавање ове угрожене биљне врсте. У новије вријеме ова корисна биљка узгаја се у баштама, али и на ливадама као индустријско биље.
Коријен је занимљив јер садржи хетерозиде горког укуса који су њени главни љековити састојци. Неки од њих сматрају се најгорчим супстанцама. Због тога је линцура најтипичнији и најбољи амарум тоницум. Горчином хетерозида линцура стимулише покретљивост желуца и изазива јаче лучење желудачног сока, појачава пражњење жучне кесе и лучење жучи. А за добар крвоток довољно је ставити комад коријена линцуре дужине пет цантиметара у флашу ракије, и у малим чашицама пити на празан желудац. Народна медицина линцуру препоручује и за стомачне тегобе, против грознице, за јачање организма и поспјешивање апетита. Љековити напитак се прави или стављањем коријена у ракију или кувањем у води, која се касније такође пије у чашицама на празан стомак.
Линцура се препоручује и у случају напада мучнине и несвестице, као и за лијечење малокрвности и блиједила. Споља се користи за лијечење дубоких и инфицираних рана. Као лијек или помоћна терапија линцура је дјелотворна и код бубрежних болова, гасова у стомаку, затвора, менструалних болова, бронхитиса, горушице, кашља и кијавице, пада имунитета... У случају упале вена, као облог препоручује се коријен линцуре помјешан са ракијом. Широку лепезу терапијског дјеловања линцура има, јер поред хетерозида садржи и друге љековите састојке. На првом мјесту то су алкалоидне гентанине, затим биљна влакна, биљне масти, етерична уља, минералне соли, пектин...
Линцура се једино не препоручује трудницама и особама са повишеним притиском, као и особама које имају гастритис и чир.