Пријети ли Српској листерија?

Најугроженији су људи ослабљеног имунитета, старија лица и труднице.

Листерија је изузетно отпорна бактерија која добро подноси ниску температуру, а налази се и у храни недовољно третираној високим температурама, попут непастеризованог млијека и мљечних производа, сладоледа, меса, али и у неопраном воћу и поврћу. Изазива обољење листериозу. За њу не постоји вакцина. Инкубација траје тридесетак дана, а симптома је много.

"Повишена температура, болови у мишићима и дигестивни проблеми, што значи болови у трбуху, пролив и повраћање", истакла је Милица Отковић, начелница Хигијенско-епидемилошке службе Дома здравља Приједор.

Нема заражених листеријом у Републици Српској, као ни у Федерацији БиХ. Ова отпорна бактерија најчешће се јавља код лица са ослабљеним имунитетом, старијих лица и трудница.

"Један број пацијената има и тешке слике, гдје се могу јавити најчешће обољења централног нервог система, као што су запаљења мозга и можданих овојница, оштећења срца, оштећења вида. Посебно је важно да труднице обрате пажњу, јер заражавање овом бактеријом у трудноћи доводи до побачаја и пријевремене смрти фетуса", нагласила је Нина Родић Вукмир спец. епидемилог Института за јавно здравство Републике Српске.

За кружење у природи одговорни су, прије свега, преживари, али и друге домаће животиње.

"То су преживари, коњи, свиње, пси и мачке. Преносиоци су најчешће од птица, крпеља и других , осталих инсеката", додао је Бошко Дошен, ветеринар.

Од листериозе најчешће оболијевају овце и козе. И људи и животиње лијече се на исти начин – антибиотицима, најчешће на бази пеницилина. Ипак, превенција је пола здравља.

Хигијена и правилна припрема су на првом мјесту. Највећа одговорност је на произвођачима хране, али и у ланцу контроле исправности намирница.