Шта треба знати о еболи
Смртни случајеви су забиљежени у Сијера Леонеу, Либерији, Гвинеји и Нигерији. О томе како се ебола шири, преноси, који су први симптоми и како неки ипак преживе ову болест, пише часопис HuffPost.
- Вирус се шири брже од наших могућности да га контролишемо - рекла је Маргарет Чан, шефица СЗО.
У прошлости је од еболе умирало чак 90 одсто заражених, али је смртност у овом тренутку нижа због медицинске помоћи. Према подацима епдемилога, са медицинском помоћи смртност је смањена на 60 одсто.
Међутим, како вирус дјелује и узрокује тако снажне симптоме – у неким екстремним случајевима крварење из очију и ушију и смрт? Доктор Нахида Баделиа објаснила је како ебола улази у тијело. Она се не преноси ваздухом, па се у у контакт с вирусом може доћи посредством животиња које преносе вирус – слијепог миша или мајмуна примата и то тако што се долази у додир с њиховим тјелесним течностима, као и у додиру са предметима који су заражени вирусом.
- Вирус улази у ваше тијело кроз нос, уста и слично - каже доктор Баделиа.
Ебола може да преживи изван домаћина неколико дана на собној температури, због чега је контрола инфекције јако важна. Уколико можете да користите стерилисану опрему, имате шансе да дезинфикујете ствари и ако можете да изолујете пацијенте ефикасно, ширење се никада и неће десити, додаје она.
Због тога мјеста са јаком контролом и медицинском инфраструктуром нису у ризику од овог патогена.
Шта се дешава с инфицираним тијелом
Када вирус еболе доспије у тијело, улази у ћелије и размножава се. Онда експлодира, разбија ћелију, и ствара протеин који насправи хаос, објашњавају епидемиолози.
Овај протеин се зове еболавирус гликопротеин и везује се за ћелије унутар крвног суда. Потом вирус спрјечава крв да се згруша, а чак и код људи који не показују хеморагичне симптоме, они имају отицање крви из крвих судова, који доводе до шока, и на крају смрти.
Ебола вирус чини да се наш имунитет не бори тако што блокира сигнале ћелијама које јављају имунитету да треба да се бори, и на крају инфицира имуне ћелије које послије путују до других дијелова тијела -јетре, слезине, бурбега и мозга.
Сваки пут када се ћелија инфицира ебола вирусом и пукне, активирају се молекули звани цитокини, који у здравом тијелу изазивају упалу како би тијело знало да је нападнуто. У случајевима обољелих од еболе у питању је огромно отпуштање цитокина који узрокују симтоме грипа, а то су први знаци еболе.
Какви су симптоми?
Ебола почиње симптомима као код грипа. Иако је позната по екстремним хеморагичним симптомима – крварење из очију, ушију, не прођу сви пацијенти кроз то. Само 20 посто људи ће имати овако екстремне симптоме. Неки људи могу да подлегну болести прије него што дође до те фазе, а неки могу имати мања крварења десни или модрице.
Симптоми грипа се обично дешавају у првој фази болести, прије него што особа постане болесна и почне да показује симптоме као што су повраћање, дијареја и низак крвни притисак. Људи који умру од еболе најчешће умру због отказивања органа и шока. Шок настаје усљед масовног крварења. "Крварите из различитих дијелова тијела и крв отиче из ваших крвних судова", каже Баделиа.
Како неки људи преживе ову смртоносну инфекцију?
На преживљавање утичу два фактора – први је здравствено стање уопште, стања имунитета, јачине и могућности да се одупре вирусној инфекцији. Други разлог је стадијум у коме је пренесена ебола. То значи да уколико је ухваћена у неком првом стадијуму количина вируса у крви није тако висока.
Ћелија треба да буде генетски подобна за еболу па тако на површини има маркер, који болест препознаје и тако пролази кроз ћелијски зид. Научници су у лабораторијским условима открили да неким људима недостаје овај маркер или је мутирао, па ебола не може да допре до њихових ћелија.
Истраживања о еболи су тек на почетку и само знање о вирусу је оскудно, али и чињеница да и сам вирус еболе еволуира. Истраживања су стигла до могућности да се спријечи размновжавање вируса унутар ћелије. То значи да зауставља вирус не дозвољавајући му да копира генетски материјал и тако ствара нове вирусе. Други начин је помоћ имуном систему да створи отпор на еболу тако што се имуни систем изложи разблаженој верзији вируса еболе. На тај начин он ствара одличан одговор, па када дође у додир с правим вирусом имуни систем није нападнут. Трећи начин је стварање антитијела која се боре против вируса.