Ноћни рад, „убица“ дневног ритма

Било да је ријеч о шољици чаја, кратком читању новина или туширању, истиче психолошкиња Хилкраут Паридон, свако мора да за себе пронађе шта му одговара након ноћне смјене.

За миран дневни сан, најважнији су мирна околина и замрачена просторија.

„Рад у смјенама никада није здрав, наша тијела нису створена за рад ноћу“, нагласила је њемачка  научница, додајући да посљедице могу да буду психичке, тјелесне, али и социјалне.

Неки људи носе се с ноћним радом лакше него други, али нико не би смио да ради ноћу током дужег периода, јер тјелесни ритмови слиједе ритам од 24 сата, а хормон спавања се углавном испушта ноћу па се тако ремети дневни ритам.

„Многи људи који раде ноћу пате од поремећаја спавања, не могу да утону у сан послије смјене или не могу дуже да спавају током дана“, рекла је Паридонова, додајући да се многи поремећаји, попут болести крвних судова и сметње с пробавом могу довести у везу с ноћним радом.

Радници у смјенама генерално једу нездравије, пуше и мање вјежбају од људи који раде током дана.

Лоши ефекти ноћног рада, истиче Хилкраут Паридон, су и социјалне природе јер такав рад утиче на социјалне контакте и у крајњем случају може довести до друштвене изолације.

Радници у смјенама би зато требало да редовно у свом распореду имају и виђање с породицом и пријатељима, али то ни у којем случају не значи да треба разним задацама да испуне дан у вријеме када би требало да се одмарају.

„То није само пренапорно, већ се и ризици од несрећа веома повећавају“, нагласила је Паридонова.