Када вјежбање постаје опасно по живот?
Нова студија испитивала је колико физичке активности је "превише", фокусирајући се на 2.400 испитаника који су преживјели инфаркт. Они су открили да постоји граница послије које вјежбање, умјесто благодети за организам, постаје опасност.
Особе које су трчале више од 48 километара недјељно нису имале користи од своје активности, док је за шетаче километража коју не би требало да прелазе 74 км (односно око 10,5 км дневно).
Штавише, постоји статистички значајан ризик од кардиоваскуларних проблема повезан са интензивним вјежбањем.
"Резултати показују да користи од трчања и ходања нису бесконачне и да послије одређеног нивоа, постају ризичне", пишу аутори студије.
Међутим, истраживачи чији рад је предводио професор Пол Вилијамс из америчке Националне лабораторије Лоренс Беркли, кажу да пошто је њихова студија обухватила само особе које су преживјеле инфаркт, резултати можда не могу да се примјене на општу популацију.
Стручњаци топло препоручују два и по сата умјерене активности сваке недјеље, или 75 минута енергичне вјежбе недјељно, за здравље срца и тијела.
"Пацијенти са срчаним болестима треба да вјежбају и то 30 до 40 минута готово свакодневно", каже Карл Лави, кардиолог Кардиоваскуларног института у Нју Орлеансу.
"Међутим, са здравствене тачке гледишта, нема разлога да се вјежба дуже од тога, а нарочито не више од 60 минута".