Европи пријети нова рецесија!

Премијери земаља чланица у заједничкој изјави су објавили да су "економски подаци потврдили да је опоравак, посебно у еврозони, слаб, инфлација изузетно ниска, а незапосленост неприхватљиво висока".

То је политичко признање на највишем европском нивоу проблема на који економски аналитичари упозоравају већ неко вријме: Европи пријети ново потонуће у кризу и рецесију.

Ускоро ће бити јасно какву ће фискалну политику водити Жан Клод Јункер с новом Европском комисијом и хоће ли Ангела Меркел попустити притисцима Француске и Италије за лабавију фискалну политику на нивоу ЕУ, поготово сада када се види да ни снажна њемачка економија није имуна на проблеме. Како је и упозорио при представљању извјештаја о економским кретањима у ЕУ на прољеће тадашњи повереник, Оли Рен, "најгоре је можда иза нас", али опоравак привреде на нивоу цијеле Уније толико је крхак да се не може рећи да је криза завршена.

Изненађујући пад БДП у Њемачкој у другом кварталу ове године, колико код мали, уз пад економије Италије и стагнацију француске привреде вратили су страх у ЕУ од повратка рецесије и кризе у еврозони. Ове три државе заједно чине више од двије трећине економије еврозоне и то је разлог зашто су негативни резултати објављени о августу изазвали тако велик страх. Ти су подаци стигли и у политички незгодном тренутку, када ЕУ довршава институционалну транзицију и одређује приоритете и смјер којим ће се кретати у сљедећих пет година.

Тако су се још једном на супротстављеним странама нашли Њемачка, која инсистира на поштовању строгих правила фискалне дисциплине које спроводи Европска комисија, те Француска и Италија, које захтијевају да се та политика олабави и допусти већа задуженост како би се инвестирало у подстицање раста.

Њемачки БДП пао је само 0,2 одсто и очекује се да ће у сљедећем кварталу расти. За саму Њемачку, то и није нека алармантна вијест, посебно ако се зна да она биљежи рекордно ниску незапосленост и улази у фазу повећања плаћа. Међутим, ако њемачка привреда изгуби дах, то ће се осјетити у свим другим државама ЕУ и шире.

У Француској је дошло до стагнације, што је владу натјерало да снизи привредне прогнозе за ову годину те сада умјесто раста БДП од 1 одсто предвиђа скромних 0,5 посто годишње. Аналитичари су критиковали Француску због спорости у спровођењу реформи и сматрају да због тога нису створени ни прави услови за одржив раст и отварање нових радних мјеста.

Проблеми у еврозони имају утицаја и изван ње. Стога и у Великој Британији страхују да би нова криза или рецесија еврозоне могла угрозити одржив раст који они већ биљеже. Еврозона је, наиме, главни трговински партнер Велике Британије.

Угледни Економист упозорава како је увјерење да је криза у еврозони завршила била илузија, а као озбиљан проблем детектира и недостатак храбрих политичара који би спровели тешке реформе. Да би се видјело како ће завршити ова година у европској економији, треба причекати, али главна је бојазан да би ситуација у Украјини и утицај санкција које је ЕУ увела Русији могли додатно отежати ситуацију.