Александра Крунић – Српкиња која је освојила Њујорк
Александра Крунић, рођена 1993. године у Москви, дошла је из квалификација, савладала домаћу наду Медисон Киз и вимблдонску шампионку Петру Квитову, прије него што је у тјесном окршају у три сета изгубила од Викторије Азаренке. Како игра дјевојка коју смо темељно упознали тек у Њујорку и шта је чека у будућности?
Оно што прво запада у очи гледајући Крунићеву јесте то да “игра главом“ – слично Агњешки Радвањској, често мијења ритам, креира широк дијапазон углова и њене ривалке мaлтене не добијају два пута исту лоптицу. У Александриној игри смјењују се споре и високе лоптице, са нешто равнијим нападима, уз честе слајсове и дроп шотове, као и понеки излазак на мрежу.
Једна ситуација посебно указује на чињеницу да је Крунићевој мозак укључен у сваком тренутку – одиграла је двије-три врло јаке лоптице вршећи притисак на Азаренку, али Бјелорускиња је то вратила у терен довољно дубоко. И много искуснији тенисери и тенисерке често упадају у замку да на сљедећем ударцу запну још јаче, а Александра није то учинила – за нијансу је смањила снагу ударца и послије још двије размјене дочекала је грешку противнице. Само примјер, али врло илустративан.
Уопште, избор удараца јесте јача страна Крунићеве, осим у ситуацијама када је савладају емоције – отуда они дроп шотови против Азаренке, а нешто лошији избор удараца у кључним интервалима вјероватно је и основни разлог губитка тог меча.
“Зато је Вика двоструки Грен слем шампион, зато што не игра дроп шот на ђусу. Не смијем да будем разочарана поразом од Азаренке, али јесам мало разочарана јер нисам била дисциплинована у преломним моментима, можда сам дозволила да ме емоције савладају. Али то сам ја и не могу да урадим ништа тим поводом. Ипак, ако будем играла више оваквих мечева, увјерена сам да ће се то полако мијењати“, изјавила је Крунићева.
На страну грешке против Азаренке, Александрин дроп шот иначе је поуздан и њен је омиљени ударац. Њене скраћене лоптице краће путују и имају необичну ротацију, па су зато тако тешке за противнице. Сјетите се нпр. дроп шота у посљедњем гему меча са Квитовом или оног из првог сета против Азаренке. Наравно, увијек је лакше када се скраћена лопта игра из терена, а не када се стоји иза основне линије.
Да много пажње посвећује тактици, видело се и из приступа мечевима са двије различите играчице – Квитовом и Азаренком. Против Чехиње је Александра била дефанзивнија, а у дуелу са Викторијом знала је да ће морати чешће да напада. Разлог – Азаренка се много боље креће и, иако има агресивне и снажне ударце, њена игра не заснива се искључиво на нападу у свакој иоле повољној прилици, као што је то случај са Квитовом. Зато се није могло унапред рачунати на честе грешке.
Александра је изузетно брза, у високом проценту исправно предвиђа наредни потез супарнице и раније креће на праву страну, а еластичност јој омогућује да у игру врати и неке веома тешке, за већину тенисерки немогуће лоптице. Та њена способност била је кључна у дуелу са Квитовом, када је Чехиња правила грешке управо у том ударцу, ударцу који против других тенисерки не би морала ни да игра јер би већ освојила поен.
Крунићева има врло добре руке и на мрежи, а оно што је можда и најимпресивније јесте снага ударца коју успјева да генерише узевши у обзир њену конституцију – висока је 167 цм и тешка само 53 килограма. Ипак, то јој није сметало да у просјеку први сервис погађа брзином скоро једнаком као Квитова, а сервирала је много брже од Азаренке (просјечна брзина првог сервиса 161 км/х, Азаренкина 153 км/х). Такође, и са основне линије видели смо неколико "бомби", што је изненадило и Азаренку.
“Борила се и није се плашила да јако удари лоптицу у важним тренуцима. Била сам мало изненађена да није толико висока, а тако удара лоптицу и распаљује форхенд тако снажно“, казала је Бјелорускиња послије меча.
Техником се може доста тога надомјестити, Александра има и лијеп слајс сервис са ђус стране, али висина јој ипак представља хендикеп при почетном ударцу (против Азаренке је имала 45% убаченог првог сервиса). Можда и највећа слабост јесте њен други сервис, који понекад завршава и сувише кратко и оставља простора противници за моментални напад.
Иако Крунићева може да напредује и код оба основна ударца (сада се бекхенд чинио за нијансу стабилнијим), у претходних недјељу дана видели смо својим очима да Александра посједује игру на нивоу Топ 30, можда и Топ 20 на WТА листи. Зато јесте логично поставити питање – где је та игра била до сада, зашто су раније изостали бољи резултати?
“Мислим да у тенису, поготово у женском, није ријеч о форхенду или бекхенду. Сви могу да ударе форхенд или бекхенд или сервис – ствар је у томе да се све склопи“, каже Крунићева.
На конференцији за медије Александра је дала један интересантан одговор. Новинар је констатовао “много људи упознало се са тобом вечерас или ове недјеље“.
“И ја такође“, рекла је Крунићева уз осмијех, а затим одговорила на питање шта је научила о себи из цијелог искуства.
“Заиста лијепо причам и дајем савјете другарицама које су лошије рангиране од мене, али никако да те савјете употребим за себе. Неки људи ми кажу да сам зрела за своје године, али када треба то да употребим, као да имам десет година. Мислим да сам овдје почела да користим све што знам и можда сам почела себе да волим мало више. Зрелија сам у неким ситуацијама на терену и подржавам себе. Негативност ми неће помоћи. Мислим да је то основна ствар коју сам поправила и научила – много сам позитивнија и толерантнија према себи“.
Александра је у Њујорку направила подвиг вриједан дивљења, али не треба подлећи еуфорији. Једна ласта не чини прољеће, а нарочито је то случај у тенису, гдје се континуитет и рад из недјеље у недјељу посебно цијене.
“Играла сам са великим шампионкама и велика је ствар осјетити да могу да се такмичим са њима на истом нивоу. То ми даје велики мотив да наставим да радим“, рекла је Крунићева.
Управо тако – резултат у Њујорку даће Александри велику дозу самопоуздања, које би радом требало претворити у стабилнију главу и још боље резултате. А онда ћемо се УС опена 2014. године сјећати као одскочне даске у каријери Александре Крунић.