Кад "шкљоца" свака кост
Да ли вам кољено крцка када покушате да га савијете или чујете необично пуцкетање у врату када помјерате главу? Овај звук може да се јави и приликом помјерања других зглобова. Рецимо, истезање прстију на рукама такође може да буде веома бучно, а у неким случајевима може да се чује и свако помјерање лакта, рамена, скочног зглоба, чак и вилице.
Стручњаци кажу да не треба превише да бринемо ако нам зглобови “шкљоцају“, јер су и крцкање и пуцкетање при покрету најчешће нормалан феномен. Прави узрок ове појаве још није у потпуности разријешен, а љекари бучне зглобове објашњавају на разне начине.
Према једној теорији, ови слушни феномени потичу од брзог преласка лигамената и тетива преко кости при покрету зглобова. Према другој, крцкање или пуцкетање изазива колапс мјехурића угљен-диоксида унутар зглобног простора при наглим покретима зглобова као што су мали зглобови прстију шака. Наиме, унутар зглоба се налази синовијална течност која има задатак да подмазује зглобне површине. Она садржи доста гасова - кисеоник, угљен-диоксид, азот. Када се нагло растегне зглоб долази до одвајања зглобних површина и ослобађања ових гасова што се чује као пуцкетање.
У великом зглобу као што је кољено, при покрету савијања и исправљања могу се чути али и напипати руком такозване крепитације које у основи могу имати трење између зглобне чашице и бутне кости, каже пуковник професор др Душан Стефановић, начелник Клинике за реуматологију Војномедицинске академије. Овај звучно-палпаторни феномен може да буде знак дегенеративних промјена у кољену, и да укаже на потребу даљег дијагностичког поступка.
Пуцкетање може да се чује и када се лигаменти поново враћају на мјесто након истезања тетива, што се најчешће јавља у зглобу колљна. Сви поменути звучни феномени не представљају посљедицу болести зглобова, ни склоност ка њеном испољавању, а нема ни опасности од појаве артритиса. Љекари указују да не постоје вјежбе, љекови или дијететски суплеменати који могу да их превенирају или изљече.
Ако се приликом покрета у кољенима или раменима чују или напипавају промјене врло је верјоватно да се ради о артрози - дегенеративном обољењу зглобова - истиче професор Стефановић. Ове зглобове треба снимити на рендген-апарату и у зависности од налаза предузети лијечење нестероидним антизапаљенским љековима, хондропротекторима и физикалном терапијом.
Помоћ љекара треба потражити и ако се осим пуцкетања у зглобу јави бол, трњење руку, главобоље, мучнина или нагон на повраћање, или ако је један или више зглобова отечен, црвен уз губитак функције. И хронична упала зглобова може да доведе до оштећења зглобних површина, што за посљедицу има трење, а звук који тада производе зглобови знак су обољења које мора да лијечи стручњак.