Влага гуши асматичаре
- Турбулентне временске прилике овог љета врло су изражене, клима се мијења, па смо од умјерено-континенталне дошли до љета са тропским карактеристикама - високим температурама и влагом. Такво вријеме неповољно утиче на хроничне болеснике, као и на релативно здраве људе, јер утиче на крвне судове периферије тијела. Они се на високим температурама шире, успоравају крвоток и снижавају притисак, како код нормотензивних (особе са нормалним притиском), тако и код хипертензивних. Њихов проблем је терапија против високог притиска, јер једном преписани лијекови морају да се узимају редовно. Пацијент не смије сам да прекида, љекар мора да прилагоди дозу. Зато се препоручују опрез и обавезно саветовање са лекаром., рекла је др Нада Мацура, портпарол градског Завода за хитну медицинску помоћ у Београду.
Др Мацура подсјећа да претјерано знојење, губљење електролита, посебно натријума и хлорида (со) и течности из организма могу довести до поремећаја срчаног ритма и дехидрације. Током превише топлих дана може доћи до топлотног удара, посебно код особа које обављају тежи физички посао на отвореном, а не узимају довољно течности.
Знак дехидрације је сув језик, сува слузокожа уста, исушивање коже, односно губљење тургора (пуноће).
Ендоктринолошки пацијенти, посебно они са хипертиреозом имају убрзан метаболизам, па као и дијабетичари, кад је топло губе додатну енергију.
Здраве особе углавном могу имати главобоље, вртоглавицу, осјећати нервозу, адинамију (недостатак активности), имати успорене рефлексе, као и поремећаје сна. Код здравих људи нема правила, односно не може се утврдити како ће организам реаговати на промјенљиве временске прилике. Оно што је, међутим, сигурно је да никоме не прија када овако промјенљиво вријеме потраје.
Велика влага у цијелој Србији најмање прија пацијентима са бронхијалном астмом и хроничним респираторним болесницима.
- Висока влажност највише смета астматичарима. По таквом времену тешко дишу и здраве особе, а посебно болесници - каже др Нада Мацура.
Уопштено, промјенљиво вријеме највише погађа старије од 65 година, хроничне болеснике, метереопате, гојазне, особе које су хронични алкохоличари. Оно што ми можемо да урадимо, односно да помогнемо себи је да уносимо довољно течности, електролита, да се склонимо са сунца, заштитимо кожу и тако максимално ублажимо посљедице промјенљивог времена.
Барометарски притисак
Висок барометарски притисак (изнад 1000), иако доноси лијепо вријеме, код људи изазива углавном главобоље и осјећај притиска у глави. Низак притисак, са друге стране, доноси лоше вријеме, пад температуре и тегобе астматичарима.
Вјетар утиче различито на људе, па неким прија, а неким ствара тегобе. Топао подиже температуру, док хладан сужава крвне судове и подиже притисак, каже за портал Биље и здравлје др Нада мацура.
Психијатријски болесници
Као сви други
Како промјенљиве времнске прилике утичу на психијатријске болеснике, објашњава др Јасминка Јанковић Гајић, начелник Дневне болнице за психијатрију КБЦ "Др Драгишаа Мишовић".
Здрав човјек који складно функционише биолошки, психолошки и социјално, успјешно одржава своју хомеостазу јер су његови биолошки и психолошки механизми спремни. Људима чије је здравље лакше или теже погођено капацитети за адаптацију су већ дијелом исцрпљени.
Саговорница каже да реакција особа које пате од неког облика менталне болести, односно реакција њиховог организма на промијењене услове спољашње средине, није много другачија од реакције било кога од нас:
- Пратећа хронична соматска обољења, наравно, захтевају праћење, пажњу и прилагођавање терапије по савјету љекара соматичара. Често стрепња, нервоза, главобоља или нерасположење немају везе са временским приликама, већ са самом особом, њеним бригама, дилемама, конфликтима, патњама, неоствареним жељама, страховима... Вјероватно дијелом и са доживљајем сопствене слабости и доживљајем недостатка капацитета за прилагођавање промјенама. Очекиване летње врућине или актуелне кише, јесу изазови за сваки организам, не много већи за психијатријске пацијенте у односу на општу популацију и никако разлог за повлачење, избјегавања и пропуштање, а још мање разлог за самопиницијативну промјену или додавање терапије, повећану бригу породице и околине.
Довољно је придржавати се редовне преписане терапије, а око сваке промјене консултовати свог психијатра. Особе неодговорне према себи, у смислу непридржавања основних савјета, саме су себи много већа опасност од било које олује.
Извор: Биље и здравље