Како да се изборимо са стресом

Човјека који је “под великим стресом“ све нервира, на моменте никога не може да трпи, жели да побјегне од свега, лако плане, често се не сјећа ничег лијепог из блиске прошлости. Послије одмора устаје уморан, стално прича о послу, обавезама, ништа га не радује.

Да ли због промјењеног начина живота, бржег темпа и све већег броја обавеза које не остављају много времена за предах, разних непријатних дешавања, стрес је постао наш свакодневни пратилац. Није случајно Свјетска здравствена организација стрес прогласила епидемијом свјетских размјера, а главни задатак бројних стручњака је да пронађу прави начин како да се заштитимо од њега.

За почетак, треба избјећи, уколико је могуће, непотребне непријатне информације и нерјешиве ситуације. Човјек мора да има избор у животу, а ако га нема, онда улази у озбиљан проблем. У рјешавању стресних ситуација може да помогне дружење. У друштву чак и највећи проблем који иницира стресно стање може да постане много мање важан. Треба разговарати о ономе што нас притиска, размјенити искуства са другима и можда ће се управо тада, када сагледате проблем из неког другог угла, наметнути право рјешење.

Психијатар и психотерапеут др Александра Бубера препоручује како да се суочите са стресним ситуацијама и непријатностима које оне носе.

ПОСАО

Покушајте да смањите посао. Човјек треба да има радне обавезе, али не треба да ради више него што је потребно да би се доказао. Покажете да сте изузетан радник квалитетом, а не тако што ћете радити преко својих могућности.

ОЧЕКИВАЊА

Треба распоредити, избалансирати снаге са личним захтјевима и оним што околина од вас очекује. Оног тренутка када ови захтјеви не буду у балансу, стрес ће се неминовно јавити. Тај баланс, који организам по сваку цијену покушава да постигне у свакој секунди, јесте најважнији. Одредите колико можете да радите, и тога се придржавајте.

СПАВАЊЕ

Када стрес побиједи, треба препознати знаке, “спустити лопту“ и дозволити себи одмор. А најбољи одмор је спавање. Уколико сте напети, урадите вјежбе дисања за опуштање, медитирајте или се бавите нечим другим што вас опушта. Важно је да се наспавате, уморни ионако ништа нећете ријешити.

ПРОМИЈЕНИТЕ СТАВ

Промијените став према стресорима и непријатним ситуацијама. Не треба на њих гледати као на нешто страшно што ће вас уништити, упропастити живот или утицати да се разболите. Можда на то можете да гледате као на околност која ће проћи.

ПЛАНИРАЊЕ

Треба боље испланирати вријеме. Ко у томе успије, у многоме се заштитио од стреса. То једноставно значи да планирате мање обавеза. Уз избалансирану здраву исхрану и умјерену физичку активност, бићете на правом путу изласка из зачараног круга стреса.

ПРОШЛОСТ И БУДУЋНОСТ

Људи не би требало превише критички да гледају у прошлост и размишљају о будућности, јер то може да призове стрес. Рецимо, они који стално размишљају о прошлости и о томе шта све нису успјели да постигну, сигурно ће се осјећати лоше. А са друге стране, није добро ни стално мозгати шта нас све чека у будућности.

Другачије речено, песимизам и оптимизам нису добре стратегије, већ треба бити реалан. Садашњост је оно што можемо да контролишемо, на шта можемо да утичемо - уз адекватно планирање будућности и коришћење грешака из прошлости да бисмо из њих нешто научили, а не да бисмо себе због тога вјечно мучили.

УРАВНОТЕЖИТЕ ДИСАЊЕ

Издах мора да траје барем два пута дуже од удаха, а послије сваког удаха и издаха направите паузу од двије секунде. Довољно је око пет циклуса удисај /издисај у минути, да бисте унијели довољну количину кисеоника, и повећали производњу угљен -диоксида, односно да би однос између кисеоника и угљен - диоксида у крви био на нормали.