latinica  ћирилица
24/09/2014 |  13:50 | Аутор: Агенције

Жена која пркоси еболи

Маргрет Гиератс Нимене, директорка мале болнице у Либерији, изгубила је троје својих радника – умрли су од еболе. Упркос томе, болница је поново отворена, јер је људима потребна помоћ. Љекари су рјешени да ту помоћ пруже.
Ебола - Фото: АП
ЕболаФото: АП

“То је страшан губитак за цијелу болницу“, каже Маргрет Гиератс Нимене дубоко уздишући. Њена болница је у посљедњих неколико недјеља изгубила троје од укупно 25 запослених, умрли су од еболе.

Шест недјеља је болница у предграђу Монровије, главног града Либерије, морала је да буде затворена. Од прије неколико дана је поново отворена, претходно деконтаминирана и реновирана. “Потребни смо људима“, каже она.

Захваљујући подршци Њемачке она може да помогне. “То ми даје снагу да и даље радим.“ Из Њемачке не стижу само донације за болницу, већ и одјељење за изолацију и једна мртвачка кола. “Лешеви леже по улицама и пси их глођу“, каже Гиератс Нимене.

Ова Њемица у Либерији је одувијек ствари узимала у своје руке. Са супругом, љекаром из Либерије, она је прије скоро 30 година основала Клинику Герлиб. Њихов заједнички циљ је да помогну људима који немају новца за здравствену његу.

Гиератс Нимене није завршила студије медицине. Ипак, она је са супругом радила у болници, све до грађанског рата деведесетих година, збрињавала побуњенике и цивиле. Годинама је пратила судбину грађанског рата у Либерији из иностранства, основала удружење за помоћ, изгубила мужа, који је погинуо у нападу дјеце - војника на болницу. А онда се 2006. вратила у Либерију и доградила болницу.

Мала болница испрва није била спремна за пацијенте заражене еболом. Обољели с типичним симптомима упућивани су у друге центре. Све док се није инфицирао и један радник у болници. Остао је ту да лежи. “Сви су били изузетно опрезни“, каже Маргрет.

Захваљујући хуманитарној организацији Медеор, која пружа помоћ у лијековима и санитетском материјалу, запослени су добили рукавице и маске за лице.

Међутим, пацијент за којег се испоставило да има еболу смјештен је у карантин тек послије неколико дана. Одјељење за изолацију је, наиме, било препуно живим и мртвим људима.

Пет недјеља касније радник болнице Герлиб је умро. Исто се десило с још двије колегинице. “Ја се не бојим“, каже Гиератс Нимене. Болница је сада добро опремљена. “Кад смо адекватно опремљени, можемо нешто и да постигнемо“, каже дежурни љекар Конах Доло и додаје: “Ово је страшна ситуација, и због тога што је ову кризу тако тешко разумијети. Али због тога не треба одустати", пише Дојче веле.