Бањалука: Четрдесет пет година од разорног земљотреса

У јутро 27. октобра 1969. године град је у потпуности био разорен од удара јачине девет степени по Меркалију, односно јаче од шест степени по Рихтеру.

Земљотрес је почео неуобичајено јаким "претходним ударом" 26. октобра у поподневним часова, а подрхтавање се наставило до 9 сати и 11 минута када је "вријеме за Бањулуку стало".

Потпуно је уништено 11 000 станова, а велики број је претрпио знатна оштећена. Цијели град је остао без струје и воде. Велика оштећења нанесена су школским (266), културним (146), здравственим (133), друштвеним и објектима јавне управе и администрације (152).

Привреда је претрпјела значајне губитке, а сва предузећа наредни период радила су значајно смањеним капацитетима, док су нека потпуно престала с производњом.

Сви сатови у Бањалуци показују тачно вријеме, осим једног на Тргу Крајине на коме казаљке показују 9 сати и 11 минута, а као датум је наведен 27. октобар 1969. године.

Овај потрес је најјачи који се десио на територији БиХ, а оставио је катастрофалне посљедице у 15 крајишких општина укључујући људске жртве и огромну материјалну штету.

Једна од "вјечних" карактеристика Бањалуке је подрхтавање тла на којем је смјештена.

Сеизмогено подручје обухвата појас око града, пречника између 50 и 60 километара, а о јакој сеизмичности свједоче морфологија рељефа, писани подаци у посљедњих 100 година и најновија инструментална мјерења.

Војска је тада, заједно с грађанима, рашчишћавала рушевине и ослобађала повријеђене. Људи су данима били на улицама. Многи су остали без својих домова, а помоћ је стизала са свих страна.

Захваљујући великој солидарности становништва из свих крајева бивше Југославије, али и помоћи из Европе и свијета, Бања Лука је поново стала на ноге.

Нову зграду Гимназије Бањалуци је поклонио град Сарајево, Основну школу "Георги Стојков Раковски" бугарски народ, док је школа у Слатини названа "Холандија", јер је холандска Влада донирала средства за њену изградњу.