Зомби вирус из арктичког леда пријети животу на Земљи

Научници са Калифорнијског универзитета у Сан Францисцу успјели су да оживе вирус пронађен у смрзнутом измету карибуа, старом више од 700 година. Одмрзавање животињске и биљне материје, узроковано глобалним загријевањем, могло би да омогући повратак 'нових' микроорганизама у биосферу тј. донијети нам заборављене заразне болести на које више нисмо имуни.

Север Канаде станиште је карибуа од памтивјека. Крда ових животиња живе у хладним пространствима, а ледене плоче на тлу користе како би очистиле крзно од прљавштине и паразита.

Хиљаде генерација карибуа оставило је свој траг у леду који се током година топио, поновно формирао и залеђивао биолошку оставштину животиња из породице јелена. Поларни лед чува смрзнуту длаку, измет и остатке карибуа који стварају својеврсну биолошку историју ових папкара.

Екипа научника, предвођена Ericom Delwartom обавила је бушење на једном таквом 'налазишту' како би дошли до узорака старих више од 700 година. Из залеђеног измета карибуа издвојили су биљни вирус који се након седам вијекова мировања убрзо почео размножавати у стабљици дувана коју је без проблема инфицирао.

'Ово откриће потврђује да су остаци вируса одличне временске капсуле у којима је сачуван основни генетски материјал. Велика је вероватноћа да су многи праисторијски вируси још увијек заразни по биљке, животиње и људе', каже Jean Michel Claverie s Aix-Marseille  медицинског факултета у Француској.

Осим још једне штетне посљедице глобалног загријевања,  Claverie упозорава да би ово откриће могло да закомпликује експлоатацију руде и нафте у тим предјелима: 'Морамо бити опрезни прије него почнемо да бушимо и копамо у арктичком подручју'.

Наиме, многи микроорганизми заробљени у леду одавно су нестали с површине па је наше тијело с временом изгубило отпорност према њима.

Но, у борби с овим вирусима, од највеће помоћи могли би нам бити други вируси. Данашњи вируси имају предност од неколико вјекова па и хиљада година испред залеђене 'браће', вријеме у којем су еволуирали и стекли многе предности над 'застарелим' вирусима. Таква је предност кључна у беспоштедној борби за живот на микроскопском нивоу.

'Теоретски ризик постоји, али стари вируси могу поновно успјети само ако буду имали значајну предност над бројним, усавршеним вирусима које имамо данас', објашњава Dalwartom.

Најстарији вирус који су научници успjели анимирати стар је 30.000 година. Више од 60 посто генетског материјала у том вирусу не подудара се нисачим познатим на Земљи.

'Иако се 700 година, колико је стар вирус из измета карибуа, не чини превише у поређењу с 30.000 година, не заборавите да су у то вријеме харале болести које смо у међувремену избрисали или напросто заборавили на њих'. Болести попут богиња и говеђе куге.

Свjетска здравствена организација упозорава како промjена климе доноси здравствене ризике због ширења тропских болести, потенцијалних масовних миграција, несташице хране и мноштво других посqедица. Тој, све дужој листи сад можемо додати још једну ставку – опасност од болести које смо заборавили, али које би се могле вратити након вijекова проведених у тами и леду.