Новим терапијама против можданог удара

Од 2015. године планирано је увођење савремене тромболитичке терапије, што ће омогућити да се смањи проценат смртности и инвалидности од можданог удара, потврђује Срни неуролог Драгана Зиројевић.

Она истиче да одјељење треба да добије и "ТЦД" апарат за транскранијални допплер артерија главе, чиме ће бити омогућена процјена брзине протока крви кроз ове крвне судове и напомиње да је Неуролошко одјељење у Требињу једно од опремљенијих у Српској у свом рангу.

"На подручју источне Херцеговине у порасту је број обољелих од можданог удара, а проценат смртности ових пацијената је од 25 до 30 одсто“, упозорава Зиројевићева.

Она указује велику подршку директорке Болнице Здравке Вреће, која има слуха за ову болест и њено лијечење, те је о трошку болнице послала на едукацију оне здравствене раднике који су за то изразили жељу, а обезбијеђена је и савремена опрема.

Зиројевићева напомиње да ће са пацијентима на новим терапије радити едуковани љекари Неуролошког одјељења. у сарадњи са докторима из Бањалуке, те да је уз то потребна радилошка подршка, као и координисани рад лабораторије, хитне службе и неурологије.

"Мождани удар је болест модерног доба - он је на трећем мјесту по смртности, одмах послије малигних и кардиоваскуларних болести“, навела је Зиројевићева истичући да је у неким неразвијеним мјестима мождани удар на другом или чак на првом мјесту.

Такође, мождани удар оставља велике посљедице по пацијента у смислу инвалидитета, па су важне превентивне мјере и борба против фактора ризика међу којима су: шећерна болест, повишена масноћа у крви , стрес.

У оквиру превенције можданог удара, које спроводи Друштво доктора и ресорно министарство, у Требињу су рађени бесплатни ултразвучни прегледи крвних судова врата и главе.

Зиројевићева истиче да је укупно прегледано 600 пацијента и да су код десет одсто уочене патолошке промјене у виду закрчења крвних судова, па су они упућени на даљу дијагностику код васкуларних хирурга.

Код великог броја пацијената пронађена сужења нису значајна , али им је препоручена контрола у зависности који степен стенозе је пронађен.

"Базирали смо се на оне пацијенте који немају никакве симптоме и да их, уколико имају патологије на крвним судовима, усмјеримо на даљу дијагностику и лијечење, те на тај начин спријечимо настанак можданог удара“, каже Зиројевићева.

Један број пацијената прегледао је Топлица Лепић, неуролог са београдске ВМА који је овдашње љекаре и едуковао за транскранијални доплер.

Овај пројекат траје три године у Републици Српској, а први пут се примјењује у требињској болници, уз подршку директорке Вреће, која је дозволила да одређени дио радног времена неуролози посвете пројекту, те уступила не само кадар, већ и просторије.