Лоша исхрана изазива дуготрајне посљедице по здравље
Научници тврде да храна препуна масноћа, шећера и соли промјени начин на који гени функционишу и да је тај процес неповратан.
Тестови на мишевима су показали да су они који су добијали само нездраву храну били склонији болестима артерија, чак и послије промјене исхране, због измјењене функције гена.
Ријеч је о процесу познатом као епигенетика, који подразумијева измјене у функционисању гена условљене спољашњим факторима.
Истраживач Ерик ван Кампен са универзитета Лајден у Холандији каже: “Надам се да ова студија демонстрира значај исхране у здрављу људи“.
У студији су коришћени мишеви који су генетским инжењерингом створени тако да буду склони артеросклерози, односно стврдњавању артерија и смањењу протока крви. Они су добијали храну богату мастима и холестеролом током неколико месеци.
Међутим, након што су добили лијек за снижавање нивоа холестерола у крви и промјенили свакодневну исхрану, тестови коштане сржи показали су да и даље имају симптоме артеросклерозе и другачији имуни систем од оних мишева који су јели боље избалансиране оброке.
Др Џон Вери, замјеник уредника журнала "Leukocyte Biology", у ком је објављено ово истраживање, каже: “Знамо да начин живота и исхрана трајно утичу на функционисање имуног система. Сада је кључно да се утврди трајност тих ефеката и пронађу лијекови који ће исправити посљедице“.