Србија: Трансплантације матичних ћелија од донора из Њемачке

Начелница Клинике за хематологију ВМА проф. др Љиљана Тукић рекла је да се са трансплантацијама матичним ћелијама које долазе из међународног регистра пошло прошле године и да је у 2013. години урађено пет таквих трансплантација, а да ће до краја ове бити урађено 15.

- Матичне ћелије углавном стижу из Њемачке, која има и највећи регистар донора у Европи, више од пет милиона. Амерички регистар је највећи у свијету и има више од десет милиона донора, Хрватска, рецимо, има регистар од 40.000 донора, рекла је Тукић.

Она је додала да је највећи проблем у Србији недостатак донора, јер се национални регистар споро формирао, а ни данас нема промоције донорства матичних ћелија.

Упитана да ли има пацијената који тренутно чекају на трансплантацију, она је рекла за трансплантацију матичних ћелија нема листи чекања јер та интервенција мора да се уради у "оптимално вријеме" и чим се установи болест код пацијента гдје је велики ризик да хемиотерапија неће дати жељене резултате, креће се са проналажењем даваоца.

- Прво се полази од породице и ако се утврди да у породици нема подударног донора, почињу претраге по националном и међународним регистрима. То траје обично два до три мјесеца и болесник у том периоду мора бити лијечен, нагласила је Тукић.

Трансплантацијом матичних ћелија, појашњава саговорница, лијече се најчешће злоћудне болести- леукемије, али и рак лимфног ткива, неке болести метаболизма, аутоимуне болести.

Трансплантација матичних ћелија хематопоезе била је теме данас одржаног симпозијума на ВМА, а гост на скупу био је и шеф Клинике за трансплантацију у Универзитетској клиници у Хамбургу проф. др Николаус Крегер, један од водећих европских стручњака из те области.