Британски притисак на "Фејсбук" и "Гугл"

Након извјештаја о смрти Лија Ригбија, британске обавјештајне службе желе да компаније попут "Гугла", "Фејсбука" и "Whatsapp-а" сарађују у истрагама, али им недостају правни основи.

Ригби је убијен у мају 2013. године у Лондону, а нападачи су пролазницима рекли да су га убили како би осветили смрт муслимана који су страдали у сукобима са британским снагама.

Тајне службе су тек накнадно сазнале да је на Фејсбуку пет мјесеци прије убиства Ригбија један од нападача писао о нападу.

Премијер Дејвид Камерон је у парламенту рекао да је вољан да размотри нове законе који би омогућио да интернет компаније разоткрију комуникацију између потенцијалних терориста, пише британски Телеграф.

Британске компаније су под постојећом легислативом приморане да омогуће обавјештајним службама и агенцијама задуженим за спровођење закона приступ комуникацијама, ако се сумња да је осумњичен умијешан у тероризам.

Па ипак, тај закон се не односи на америчке компаније. Ригбијев извјештај има необичне детаље о томе са каквим проблемима се тајне службе суочавају када покушавају да дођу до информације, са нагласком на правна ограничења на које су наишли МI5 и GCHQ у борби против тероризма.

Америчке компаније су, међутим, навеле да ће предати информације само у случају хитне ситуације која се у вези са пријетњом по живот неке особе, или физичке повреде, али да неће да сарађују у неизвјесним питањима.