Зашто је тако тешко оставити пушење
Користећи fMRI научници су проучавали активност мозга 80 пушача који су били подвргнути лијечењу зависности. Они су били доби између 18 и 65 година и пушили су више од 10 цигарета дневно дуже од шест мјесеци.
Они су били подвргнути функционалној магнетној резонанци непосредно након попушене цигарете и једном 24 сата након што су почели да апстинирају.
Истраживачи су затим пратили понашање учесника студије током седам дана проведених без цигарета.
"Највише људи који се врате пушењу то учини у првих седам дана од остављања цигарета", каже Карен Лерман, професорка медицине у Пен медицинском институту.
"Од 80 испитаника, само 19 је успјело да издржи свих седам дана без цигарета."
Лерман, директорка Центра за интердисциплинарна истраживања зависности од никотина, каже да већина људи који одлуче да оставе цигарете не издржи ни 24 сата прије него што поново посегне за њима.
Анализе мозга показале су да се код пушача јавља активност која не погодује остављању дувана.
"Да би мозак био усмјерен на успјех у остављању цигарета, потребна је комбинација темељног планирања, усмјерености на циљ и когнитивне контроле, а слабија активност у дијеловима мозга задуженим за размишљање о себи и циљевима који нису повезани са остављањем пушења", каже Лерман.
Иако није познато зашто се активности у мозгу мијењају након пушења, ранија истраживања показала су да људи који апстинирају од никотина имају смањену активност у дијеловима мозга задуженим за когнитивну контролу. Такође, остварују слабије резултате на когнитивним тестовима.
Многи се жале да се теже концентришу након остављања цигарета, каже Лерман.
"То је дијелом зато што никотин појачава активности у тим дијеловима мозга и мозак пушача је на то навикао. Кад оставе цигарете, више нема стимуланса за те регионе мозга, па је примјетна мања активност у дијеловима задуженим за когнитивну контролу и концентрацију. Дакле, сам престанак пушења отежава стварно остављање цигарета", каже она.
Истраживање је објављено у журналу "Neuropsychopharmacology".