latinica  ћирилица
25/12/2014 |  17:41 | Аутор: Б92

Како против хелико бактерије?

У свијету је бактеријом helico pylori инфицирано око 50 одсто људи.


Та бактерија је најчешћи узрок гастритиса и најбитнији узрочник чира на дванаестопалачном цријеву и желуцу, истиче за "Данас" проф. др Миодраг Крстић, гастроентеролог Клиничког центра Србије.

Према његовим ријечима, хелико бактеријом се особе обично заразе у првим годинама живота. - Највећим дијелом до инфицираности долази феко-оралним путем. Инфекција је чешћа код дјеце из породица које имају више чланова, који спавају заједно, једу из истог тањира и пију из исте чаше, односно гдје хигијенски стандардни нису баш на нарочито високом нивоу - упозорава Крстић.

 Чир на желуцу или дванаестопалачном цријеву настаје као посљедица хроничног гастритиса.

 

Исхрана би требало да се базира на поврћу, као што је шаргарепа, купус, боранија, броколи и друго. Пожељно је да се избјегава пржено месо и роштиљ, док је риба добра за стомак. Слаткише и шећер је потребно избацити из исхране, као и газирана пића, кафу и алкохол. Житарице од цијелог зрна су добре, посебно јечам, који смирује киселину.

- Сви који су заражени хелико бактеријом добијају хронични површински гастритис који је потпуно бениган и безопасан у 80 одсто заражених грађана током цијелог живота. Они немају никакве тегобе и не треба да се тестирају и лијече. Код преосталих 20 одсто обољелих овај тип гастритиса прерасте у много озбиљнију, активну форму тако да код неких 18-19 одсто кад-тад ће у животу настати чир, који прате симптоми као што су бол у трбуху, рана ситост, надутост послије оброка и лош задах. Карцином се јавља у свега један одсто заражених - објашњава Крстић и додаје да се као “аларми“ за рак желуца могу навести крварење из дигестивног тракта, губитак тежине већи од пет одсто, маса у трбуху и многи други.

Када је ријеч о тестирању на присуство бактерије, гастроентеролог КЦС истиче да у народу постоји често неразумијевање шта и када би се требало тестирати и да грађани због тога често анализе раде на своју руку.

- Тестирање антитијелима (путем крви) није најбољи начин за утврђивање присуства хелико бактерије, јер и послије изљечења могуће је утврдити антитијела на helico bacter pylori која остају у крви наредних 10-15 година. Постоји неколико начина за тачну дијагнозу инфекције, а златни стандард јесте ендоскопија (узимање узорака ткива желуца). Поред гастроскопије, постоје и други прецизни начини као што су уреа издисајни тест и тест преко столице - каже Крстић и додаје да би такве неинвазивне анализе требало да раде млађи од 50 година који немају никакве алармантне симптоме.

Када је ријеч о терапији, изљечење од хелико бактерије могуће је једино антибиотицима.

- Основни циљ је искорјењивање инфекције. Helicobacter pylori се стално мијења, и у посљедњих 20 година је доста еволуирала, јер смо раније били сигурни да ће терапија састављена од два антибиотика за седам дана дати сигурне резултате. Данас се резистенција на лијекове јавља код трећине пацијената и потребно је давати фармаколошку терапију од 10 до 14 дана уз пробиотике како би била спријечена дијареја - наводи Крстић и додаје да би шест недјеља по престанку узимања лијекова требало урадити издисајни тест.