Мозак гојазне дјеце осјетљивији на шећер

У истраживању су учествовала 23 дјетета узраста 8 до 12 година међу којима је десеторо било гојазно, а 13 нормалне тјелесне тежине, пише портал Плива.

Испитаницима је праћен рад мозга током пробања мале количине шећера отопљеног у води, при чему им је речено да се концентришу на укус отопљене смјесе и да је што дуже задрже у устима.

Снимци мозга су показали да су гојазна дјеца имала повећану активност у амигдали и инзули - подручјима мозга задуженим за перцепцију, емоције, свјесност, укус и мотивацију.

При том је активност стриатума, који се налази у задњем дијелу мозга и чија се активност повезује с гојазношћу код одраслих, није примјећена, али је битно да се стриатум развија до адолесцентског узраста.

Зато аутори истраживања истичу да је гојазност потребно спријечити од најраније животне доби, обзиром да су одређена дјеца осетљивија на "награђивање храном", а једном када се гојазност развије, тешко ју је побиједити.