Биће могуће измјерити бол!

Бол је најчешћи разлог због кога се пацијенти јављају љекару или одсуствују са посла. Како не постоје биомаркери у крви којима би објективно могло из узорка да се измјери бол, интензитет овог непријатног осјећања се најчешће одређује на основу субјективне процјене пацијента. Међутим, захваљујући истраживању научника у Масачусетсу, бол ће ускоро моћи да се измјери!

Једна студија која је покушала да ријеши проблем хроничног бола утврдила је да ботокс може да буде од користи. Ова супстанца помаже код мигрена, а инјекције ботокса се користе и против бола у врату и леђима и глави. За разлику од стандардне инјекције, која ублажава бол три дана, ботокс парализује живце и до три мјесеца.

Покушај да се "завири" у мозак људи уз помоћ скенера није новост. Уз помоћ магнетне резонанце стручњаци Универзитета у Чикагу утврдили су да су код особа које имају хронични бол, региони мозга који би требало да буду у стању мировања константно активни. Ово сазнање би могло да објасни зашто ти људи пате од проблема пажње, лоше спавају, узнемирени су, па чак и депресивни. Хронични бол очигледно мијења и начин на који људи прерађују информације које немају никакве везе с тим болом, закључак је америчких стручњака.

Наиме, магнетном резонанцом је установљено да се код њих неки региони мозга одмарају у много мањој мјери него код особа које не мучи бол. Између осталог, предњи регион кортекса, задужен за емоције, константно је активан. Чикашки истраживачи су пратили рад мозга 15 добровољаца са хроничним болом у леђима и исто толико здравих људи, који су имали задатак да на екрану компјутера прате покретни објекат. И једна и друга група добро је обавила задатак, али се испоставило да су особе које пате од хроничног бола за то активирале чак 50 пута већи дио мозга од испитаника из контролне групе. Чикашки тим на основу тога закључује да је очигледно да стални бол мијења функционисање мозга, тако да оно личи на рад овог органа код особа које пате од когнитивних оштећења.

Хроничним се сматра стални бол који траје више од шест мјесеци послије повреде. Статистички подаци показују да са хроничним болом живи око 20 одсто одраслог становништва. Сваки пети који има хроничан бол је изгубио или промијенио посао због њега. Трећина пацијената сматра да трпи веома интензиван бол, а 20 одсто је због бола упало у депресију.

Праг осјетљивости је насљедан

* Тешко је измјерити интензитет бола код појединца, јер поред физичке он има и психичку, социјалну и културолошку компоненту.

* Неки људи исказују екстремну нелагодност од сасвим малих повреда, док други осјећају слаб или чак никакав бол након задобијања вишеструких повреда.

* Не постоје објективне методе утврђивања и мјерења бола, а у клиникама широм свијета најчешће се користе методе упитника које пацијент попуњава.

* Праг сензибилности је насљедан и везује се за ГЦХ-1, ген хромозома 7. Око четвртина људи на свијету има посебан тип овог гена, који је задужен да штити од бола, па они боље подносе тегобе.

* Болна стања су често изазвана артритисом, боловима у леђима или мишићима, главобољама, јаким вирусним инфекцијама или болестима зависности.

* Хронични бол више погађа жене него мушкарце.

* Најчешћа врста хроничног бола у свијету је хронични бол у леђима.

* Сматра се да се најјачи хронични бол јавља у поодмаклим фазама канцерогених болести.

* Истраживачи у Хамбургу су 2007. године открили да хроничан бол може да промијени структуру мозга пацијента. Феномен је установљен код обољелих од фантомског бола, хроничног бола у леђима, "шетајућег бола", фибромијалгије и два облика хроничних главобоља.