Раскринкан мит: Масна храна не изазива срчане болести

Стручњаци кажу да је савјет из 1983. чији је циљ био смањење броја смртних случајева усљед срчаних болести, заснован на погрешним претпоставкама.

Смјернице о предностима немасних млијечних прерађевина и маргарина у односу на пуномасно млијеко и путер, дијелом су одговорне за епидемију гојазности, сматрају сада научници.

Нови преглед научних студија показао је да истраживања на основу којих су направљене препоруке показао је да су оне заправо погрешно протумачене и да се не види разлог због ког је препоручено људима да одбаце масноће и повећају унос угљених хидрата.

“Садашњи преглед показује не само да треба преиспитати ову препоруку, него да она није требало да буде ни донесена“, кажу научници.

Шест релевантних испитивања током пет година обухватила су 2.467 мушкараца, од којих је већина имала срчани удар или неку срчану болест. Научници су током периода истраживања пратили повезаност између масноћа у исхрани, нивоа холестерола и ризика за срчане болести.

Испоставило се да није било разлике у броју смртних случајева код оних који су били на немасној исхрани и оних који су се хранили пуномасним производима, каже професор Ијан Брум са Роберт Гордон универзитета у Абердину, чије истраживање је објављено у британском стручном часопису “Опен Хеарт“.

Осим тога, Брум каже да је препорука везана за повећање уноса угљених хидрата на 50 одсто енергетског уноса, једним дијелом одговорно за епидемију гојазности и дијабетес типа 2.