Који народ се нај(не)здравије храни?
Ново истраживање објављено у Lancet Global Health стручном часопису показало је да се грађани Јерменије најнездравије хране.
До тих закључака истраживачи су дошли испитујући националне податке више од 90 одсто земаља свијета, како би анализирали како су се људи хранили између 1990. и 2010.
Затим су одредили три шеме исхране. Прва је била заснована на здравим намирницама: воћу, поврћу, махунаркама, орасима, сјеменкама, интегралним житарицама, млијеку, полинезасићеним масним киселинама, рибом и влакнима.
Друга група одређена је према присуству седам нездравих састојака исхране: непрерађеног црвеног меса, месних прерађевина, зашећерених напитака, трансмасти, засићених масти, холестерола и соли.
Трећа је одређена према свим групама хране.
Користећи те податке истраживачи су земљама давали бодове од 0 до 100, при чему су виши бројеви указивали на здравију исхрану становништва.
Када је ријеч о Европи, најлошије се хране Белгијанци и Мађари, као и бивше совјетске републике Узбекистан, Туркменистан и Киргистан.
Кад су истраживачи узели у обзир пол и старост испитаника, открили су да се старији квалитетније хране од млађих, а жене боље од мушкараца.
Др Фумијаки Имамура са Универзитета у Кембриџу који је спроводио студију каже да је побољшавање исхране кључна тактика у борби против опасних болести.