Сваког дана бар 20 минута вјежбања
Годишње у Европи два пута више људи умире од посљедица физичке неактивности него од посљедица гојазности, закључено је током студије о повезаности степена физичке активности и смртности спроведене на Универзитету Кембриџ. Од 9,2 милиона умрлих у Европи 2008. године, чак 676.000 смртних случајева приписује се посљедицама насталим због неактивности, а 337.000 доводи се у везу с прекомјерном тјелесном тежином.
Да би се стање здравља поправило, довољно је само 20 минута неке физичке активности дневно, објављено је у магазину "American Journal of Clinical Nutrition". Посебан акценат стављен је на закључак да су мршави људи у заблуди да не морају да вјежбају. Они су чак угроженији од особа с вишком килограма које се баве неком физичком активношћу.
У истраживању је учествовала 334.161 особа оба пола, различите животне доби. Од 1992. до 2000. године стручњаци су редовно контролисали њихово стање на основу провјере висине, тежине, обима струка и колико је сваки учесник студије био физички активан. Након тога су их пратили 12 година. Током овог периода умрло је 21.438 учесника истраживања.
Научници су закључили да је већи ризик од прераног умирања био присутан код особа које су оцијењене као физички неактивне или умјерено активне. Чак 22,7 одсто учесника уврштено је у категорију физички неактивних, јер су обављали посао који се ради сједећи, а нису се бавили неким видом рекреације.
Такође, истраживачи су установили да 20 минута брзе шетње или вјежбања сваког дана потроши између 90 и 110 калорија, а на тај начин се знатно смањује ризик од преране смрти, за 16 до чак 30 одсто.
Порука је једноставна: свакодневна умјерена физичка активност обезбједиће значајну здравствену корист особама које иначе не практикују вјежбање - рекао је професор Улф Екелунд, главни истраживач Епидемиолошког центра Медицинско-истраживачког одбора Универзитета у Кембриџу. - Иако је утврђено да је довољно вјежбати само 20 минута дневно, треба тежити томе да се разним начинима рекреације бавимо и чешће, и дуже. Доказано је да физичка активност повољно утиче на здравље организма и требало би да има значајно мјесто у свакодневном животу. Вјежбање је подједнако важно за све, без обзира на тјелесну тежину.
У студији се истиче да мршаве особе које се не баве редовном физичком активношћу могу да имају већи ризик од здравствених проблема, као и да гојазне особе које вјежбају имају боље здравствено стање од оних које нису довољно активне.
Највећи ризик од преране смрти забиљежен је код физички неактивних учесника студије, и то подједнако важи за особе нормалне тежине, оне с вишком килограма и гојазне - истакао је др Екелунд. - Треба да тежимо да смањимо и гојазност, али мислим да физичка активност мора да се препозна као веома важна стратегија јавног здравља.
Коаутор студије професор Ник Варехам, руководилац Епидемиолошког центра Медицинско-истраживачког одбора Универзитета у Кембриџу, сматра да је велики изазов помагати људима да се ријеше вишка килограма.
Требало би да наставимо у напорима да се смањи број гојазних, али и да охрабримо и покажемо људима које све користи могу да имају од бављења физичком активношћу - нагласио је професор Варехам.
Одраслим особама се савјетује да недјељно одвоје 150 минута за физичку активност, а то може да буде шетање, вожња бицикла, коришћење степеница умјесто лифта.
Неактиван стил живота одговоран је за хиљаде случајева прераног умирања и прави огромне трошкове здравственом систему - указао је Филип Инсал, руководилац једне британске компаније која се бави здравственим питањима. "Треба омогућити људима да иду на посао пјешке или бициклом, овакав "лијек" треба да се пропише на националном нивоу, и то што прије".
Иначе, болести проузроковане неактивношћу и гојазношћу су углавном исте, укључујући кардиоваскуларне болести, с изузетком дијабетеса типа 2 који се чешће јавља као посљедица гојазности.
Способност адаптације тијела током вјежбања је готово запањујућа - наглашава Хелер. - Аеробне вјежбе повољно утичу на јачање имуног система, побољшавају ментално здравље, обнављају енергију, јачају кости и мишиће и смањују ризик од хроничних болести као што су дијабетес, канцер, болести срца.
ПОТРОШИТЕ 100 КАЛОРИЈА
Препоручених 100 калорија можете лако током дана да сагорите а да за то не морате да издвојите неко посебно вријеме. То можете да учините обављајући неке од редовних активности:
"САГОРИТЕ" КАЛОРИЈЕ КУЋНИМ ПОСЛОВИМА
* Најчешћи изговор да се избјегне вјежбање је да одузима превише времена и захтијева велику организацију. Међутим, постоје бројни начини да се рекреирате, а да уз то обавите и све обавезе које су током дана испланиране.
* Прање подова сагоријева у просјеку 150 калорија, а на прање прозора за пола сата можете да утрошите око 170.
* Усисавање ће вас размрдати од главе до пете, а уједно ћете након 30 минута бити "лакши" за око 120 калорија, што зависи од величине простора који чистите.
* Пеглање ће бити мање напорно ако знате да ћете тако за један сат утрошити до 170 калорија.
* Сређивањем ормара ослободићете простор за неке нове "крпице" и уједно потрошити око 85 калорија за сат времена.
* Прање аутомобила 20 минута сагорјеће 100 калорија.