Како да дијете не постане мали нарцис?
У суштини, даваћете му комплименте. Међутим, према Бреду Бушману, професору комуникација и психологије Универзитета у Охају, дијете на тај начин може постати нарцис.
Бушман и група сарадника испитивала су родитеље како би видјели како да изразе њежност и похвале дјечја достигнућа.
Затим су поредили резултате с нивоом самопоуздања код дјеце и њиховим нарцизмом. Студија је објављена у стручном часопису “Proceedings of the National Academy of Sciences”.
Наравно, самопоуздање и нарцизам су двије потпуно различите ствари, а разлика се односи на то како вреднујете себе у односу на друге људе.
“Самопоуздање значи да себе сматрате једнаким с другим људима, а нарцизам да мислите да сте бољи од других људи“, каже Бушман.
Нарцисти прецјењују своје способности, преузимају превише ризика и спремни су и да повреде блиске особе због својих ставова.
Иако обично имају високо самопоуздање, нису сви људи који вјерују у себе нарцисти.
Како би их разликовао, Бушман је питао дјецу узраста између 7 и 12 година да ли се слажу са изјавама попут: “Некој дјеци се свиђа каква су“, или “Дјеца попут мене заслужују боље од других“. Прва изјава је мјерила њихово самопоуздање, а друга нарцизам.
Бушман се намјерно фокусирао на дјецу узраста између 7 и 12, година, како би до краја студије сви учесници били старији од 8 година.
“Не можете мјерити нарцизам код дјеце млађе од осам година, јер је свако дијете нарцис“, каже он.
Када су потом испитани родитељи дјеце, Бушман је открио да су нарцистична дјеца обично имала родитеље који су константно прецјењивали њихова достигнућа.
Истраживање је настављено на истој групи од 565 дјеце у наредних годину и по дана, а научници су пратили њихов развој.
“Нарцизам и самопоуздање мјерили смо у више наврата“, каже Бушман. “Њежност коју родитељи пружају дјеци није имала везе с нарцизмом, као ни то да ли су сами родитељи нарциси. Међутим, доказано је да уздизање дјетета у звијезде због сваког доброг поступка заправо предвиђа такво понашање“.
Бушман и други научници повезали су нарцизам с агресивношћу и насилним понашањем, јер нарциси рјеђе осјећају емпатију.
“Емпатија подразумијева да ћете себе ставити на мјесто других људи, што је нарцисима веома тешко“, каже Бушман.
Истини за вољу, ако дијете од десет година показује знаке нарцизма, то не значи да ће одрасти у нарцистичну одраслу особу, а камоли агресивну.
“Много је боље да дјетету кажете: Вриједно си радио, умјесто;Ти си веома паметан;, јер ће онда када се суочи с поразом, вјеровати да је глупо. Хвалите његов труд, а не његове особине“, каже Бушман.
Осим тога, доказано је да дјеца којој родитељи пружају много њежности имају више самопоуздања, нижи ниво анксиозности и мање шансе да буду депресивна касније у животу.