Свјетски дан бубрега

У просјеку свака десета особа има неки степен хроничне бубрежне инсуфицијенције. Ова болест се може развити у било ком узрасту, али је ризик већи у старијој доби.

Процјењује се да ову болест има један од пет мушкараца и једна од четири жене у доби од 65. до 74. године, као и половина популације од 75 или више година, саопштио је Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".

Без обзира на године старости, једноставне превентивне мјере могу да успоре напредовање болести бубрега, и на тај начин спријечити компликације и побољшати квалитет живота. Прегледом узорка мокраће, крви и крвног притиска могу се открити рани знаци бубрежне болести.

У стадијуму терминалне бубрежне инсуфицијенције спроводи се дијализа или се трансплантира бубрег. Хронична болест бубрега је озбиљно обољење, које због значајних трошкова лијечења, као и лошијег квалитета живота, скраћеног радног и животног вијека обољелих, представља значајан јавноздравствени проблем.

Скоро трећина болнички лијечених особа болује од хроничне болести бубрега, која је узрок чак 84 одсто смртних исхода од свих болести бубрега. Најчешће групе у повећаном ризику су болесници с повишеним крвним притиском, дијабетесом, особе које имају прекомјерну тјелесну масу, малокрвни или старије особе, као и оне с позитивном породичном анамнезом о болестима бубрега.

Пораст броја болесника с хроничном болешћу бубрега, њен асимптоматски ток и касно откривање, као и висок ризик од кардиоваскуларних болести и смртног исхода, усмјерили су пажњу стручне јавности ка превенцији и раном откривању ових болести, као и покретању јавноздравствених кампања којима је циљ да информишу становништво о важности правовременог одласка љекару.

Свјетски дан бубрега обиљежава се од 2006. године, широм свијета, другог четвртка у мјесецу марту.