X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Лутер
20/03/2015 |  09:59 | Извор: СРНА

У Српској смањен број радника на боловању

Према подацима Фонда здравственог осигурања Републике Српске, у прошлој години на боловању је, у просјеку, мјесечно било око 9.100 радника, што је знатно мање у односу на раније године. У 2012. години на боловању је, у просјеку, мјесечно било око 10.500 радника.
Фонд здравственог осигурања Републике Српске - Фото: РТРС
Фонд здравственог осигурања Републике СрпскеФото: РТРС

Најчешћи разлози због којих су радници у Републици Српској у прошлој години били на боловању су повреде које у укупној структуру боловања учествују са око 20 одсто, те болести мишићно-коштаног система - 17 одсто, тумори - 12 одсто, болести система крвотока - 10 одсто, болести у вези с трудноћом девет одсто, те душевни поремећаји осам одсто.

Трошак Фонда за прошлу годину за боловања дужа од 30 дана износио је око 9,7 милиона КМ, док је у 2013. био већи за пет одсто и износио је око 10,2 милиона КМ. Трошкови су смањени управо због мањег броја радника на боловању.

Укупан број изгубљених радних дана због боловања у прошлој години износио је око 1,6 милиона радних дана, док је по једном запосленом због боловања у просјеку изгубљено око седам радних дана.

У Фонду здравственог осигурања подсјећају да боловања до 30 дана одобравају доктори породичне медицине и иду на терет послодавца, док боловања дужа од 30 дана одобравају посебне комисије које именује Завод за медицину рада и спорта и Фонд, а иду на терет Фонда.

"У региону доминира пракса да послодавац обезбјеђује плату до 40 дана, па се може рећи да су послодавци у Републици Српској у овом смислу мање оптерећени него у другим земљама", речено је у Фонду.

Када је ријеч о контроли оправданости боловања, Фонд константно подсјећа послодавце да од Фонда могу да затраже провјеру оправданости боловања уколико имају било какву сумњу.

Према подацима Фонда, у прошлој години 61 послодавац је тражио провјеру оправданости боловања и то за 199 радника, а контролом су утврђене неправилности у пет случајева.

Неправилности су се најчешће односиле на ситуације када је боловање трајало дуже него што је за одређено обољење или повреду предвиђено критеријумима који су прописани Правилником о остваривању права на накнаду плате за вријеме привремене неспособности за рад.

У једном случају овлашћени доктор породичне медицине није правовремено упутио осигураника на комисију за оцјену боловања или слично.

Од почетка ове године, 13 послодаваца се обратило Фонду да провјери оправданост боловања за 20 радника, а контролори нису утврдили неправилности приликом прописивања боловања.

У случајевима кршења Правилника, Фонд углавном прво упозорава здравствену установу на уочене неправилности, а казна, коју Фонд може да примјени у случају да се кршење Правилника понавља, јесте да умањи мјесечну траншу установи у одређеном проценту.

Уколико комисија која одобрава боловања дужа од 30 дана не поступи у складу с Правилником, та комисија се смјењује и именује се друга, што се и дешавало.

Уколико је љекар прописао боловање мимо Правилника, послодавац може од здравствене установе да затражи накнаду штете.