ОКОЛИЋ: ВЛАСТИ ФБиХ КРШЕ УСТАВ СТВАРАЈУЋИ ВЕХАБИЈСКУ ОАЗУ

"Власти ФБиХ раде нешто недопустиво. Они су дигли руке од Горње Маоче, и то, наводно, због тога што у то село не смију да уђу због радикалних исламиста. Чињеница је да су у Горњој Маочи избушене гуме на полицијском ауту, али то не смије да буде изговор за нечињење", рекао је Околић. Он је навео да је крајње вријеме да неко грађанима БиХ отворено каже да због Горње Маоче и њој сличних мјеста широм БиХ, још нису добили безвизни режим. "Јавности се упорно пласира прича о наводним условима, циљевима, задацима, па тако, свједоци смо, у посљедње вријеме званично Сарајево настоји да и уставне реформе промовише у један од услова за визну либерализацију, а упорно се затварају очи пред чињеницом да је БиХ уточиште најрадикалнијим групама и појединцима. Горња Маоча само је један у низу примјера", рекао је Околић за "Фокус". Члан Експертског тима југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала Џевад Галијашевић истакао је да Горња Маоча није усамљен примјер у БиХ и да радикалних вехабијских заједница има и у околини Санског Моста, Приједора и Тешња. "На Горњу Маочу, међутим, треба гледати из другог угла. Представници те заједнице, као што је познато, одржавају блиске везе с радикалним хафизом из Беча Мухамедом Порчом, који је уједно и највећи конкурент поглавару Исламске заједнице у БиХ Мустафи Церићу у његовој намјери да постане врховни поглавар европских исламиста. Истицање Горње Маоче као проблема безбједносне природе, у овом тренутку, вјероватно је само дио игре, која се води из центра моћи радикалног исламизма, а то је Сарајево", рекао је Галијашевић. Церић је, објаснио је Галијашевић, свјестан моћи и утицаја хафиза Порче у Бечу, поготово када се зна да је тај аустријски град, својевремено, био и центар финансијских малверзација повезаних с БиХ. Галијашевић је подсјетио да су управо преко Беча ишли готово сви финансијски токови према БиХ током рата и послије њега, под будним оком веома сумњивих лица повезаних с међународним тероризмом попут Ел Фатиха ал Хасанеина, Јасина ал Кадија, те Шефика Ајадија.