"Помпеји истока"- уклето индонежанско острво
Сумбава је проклета, кажу мјештани. Дух покојног краља опсједа острво и мами становнике у џунглу да више не виде свјетло дана.
По причама, краљ не може наћи спокој од ерупције вулкана Тамбора, која се десила прије 200 година и уништила његово краљевство пуно злата и осталог блага.
И док се о појави духа може расправљати, катастрофална ерупција документована је у историји. Након вишедневних мањих подрхтавања, Тамбора је 10. априла 1815. изазвала најсмртоноснију еурпцију вулкана до данас.
Горњи дио 1300 метара високог вулкана напросто је експлодирао и десетине хиљада људи изгубили су животе под магмом и осталим стијенама.
Острвска села остала су покопана под метрима пепела. Пратећи цунами разорио је обалу стотинама километара наоколо. По процјенама, погинуло је око 100 хиљада људи.
Честице пепела и 400 милиона тона сумпорних плинова завршило је у атмосфери те је, ширећи се свијетом, промијенило климу.
Идућа, 1816. позната је као "година без љета" јер су густи тмурни облаци прекрили Сунце. У Европи је избила глад јер је жетва пропала, а љетина сагњила. Недуго послије, амерички фармери почели су масовну селидбу на запад због погоршања временских прилика на истоку.
На почетку нико није знао шта је узрок томе. Телеграфа још није било, а вијести до Европе путовале су мјесецима.
Чак ни Азијати нису знали много. "Експлозија се чула 1500 километара западно од Суматре", записао је 1850. британски геолог цитирајући тадашњег гувернера Британске Јаве, Стамфорда Рафлеса.
Они који су чули експлозије у даљини припремили су се за одбрану, мислећи да је у питању топнички напад.
Ствари су биле потпуно другачије 70 година послије, када се такође у Индонезији догодила ерупција Кракатоа. Глобални ефекти нису били тако велики, али је свијет за еурпцију сазнао готово одмах и она је и данас много познатија од Тамборе, и даље активног вулкана који се посљедњи пут "јавио" 1967. године.
Постојање богатог краљевства с почетка приче упитно је, иако су 2004. геолози Харалдур Сигурдсон и Левис Абрамс пронашли село на падинама вулкана, три метра испод површине.
"Можда ће Тамбора постати Помпеји истока", записао је тада Сигурдсон. Геолози су пронашли угљенисано тијело жене с ножем у руци те бронзане здјеле и лончарију. Слично је било у Помпејима, мјесту закопаном под пепелом послије ерупције Везува 79. године, које је откривено тек у 18. вијеку.
Данас је мало доказа о наводном богатству на острву. Већина од 1,5 милиона становника живи од пољопривреде и рибарства.
Туристи острво заобилазе. С оближњих Балија и Ломбока организују се излети, али се туристи обично директно воде у Национални парк Комодо, станиште Комодског варана, највећег гуштера на свијету.
Индонежанске власти настоје привући госте описујући острво као рај за пустолове, сурфере, љубитеље дивних плажа и оне који желе искусити аутентичну културу.
У петак, на двјестоту годишњицу катастрофе, биће организована службена комеморација на којој ће бити и индонежански предсједник Јоко Видодо, те мимоходи и фолклорни наступи разних острвских етничких група. Изнад њих, све ће посматрати Тамбора.