X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
15/04/2015 |  10:03 | Извор: Б92

Мозак стари као и остатак тијела

Мозак стари као и остатак тијела, показало је најновије истраживање које позива старије да раде на томе да што дуже задрже оштрину ума.
Мозак - Фото: Screenshot
МозакФото: Screenshot

Престижни амерички Медицински институт испитивао је шта научници знају о такозваном "когнитивном старењу", односно промјенама у менталном функционисању како старимо.

Не ради се о болести попут Алцхајмера, већ о природном процесу, који није увијек лош. Мудрост чак може да се повећа с годинама, а године искуства могу да се покажу као безвриједне, нагласио је доктор Ден Блејзер, професор емеритус психијатрије на Универзитету Дјук, који се налази на челу комитета Института медицине.

- Мозак стари код свих нас. Али постоји широк дијапазон у начинима на које мозак стари - навео је Блејзер.

Највећа брига старијих људи је да очувају менталну оштрину, наводи доктор Блејзер и упозорава да чак и мали застоји могу да утичу на свакодневни живот и учине старије људе рањивијим када се ради на примјер о финансијским преварама, проблемима са вожњом или другим тешкоћама у друштву којим управља технологија.

Док ће се неки људи како старе суочити са веома малим, ако не и никаквим, когнитивним промјенама, код других може доћи до споријег процеса примања информација него кад су били млађи, или ће наићи на бројније тешкоће када се пред њих постави више задатака.

Старост

Оно што се назива радном меморијом - краткорочним складиштем података у мозгу - често опада с годинама, али дугорочна меморија најчешће остаје нетакнута, чак и када је потребно више времена да се сјетимо нечијег имена, показује истраживање.

Та врста промјене не мора да постане очигледна све док се, рецимо, неко не суочи са сложеном финансијском одлуком или не буде приморан да брзо изврши неку трансакцију, наводи Блејзер и додаје да старији људи годишње изгубе око три милијарде долара као жртве директне или индиректне финансијске преваре.

Он упозорава да не постоји јасна линија која се може повући између нормалног старења и когнитивног опадања.

Блејзер истиче да неко ко се суочава са тешкоћама у памћењу мора да се обрати љекару, јер код обољелих од Алцхајмерове болести нервне ћелије у мозгу одумиру, док код нормалног когнитивног старења, неурони не умиру, само не раде како треба.

Блејзер савјетује да су најбољи начини да се и у старости задржи оштрина ума: физичка активност, редовна контрола високог крвног притиска и дијабетеса и одрицање од пушења.

- То су кључни ризици за болест срца, а оно што је лоше за ваше срце, лоше је и за ваш мозак - каже Блејзер.

Неки лијекови које узимају старији људи, такође, могу да "замагле" мозак. То су најчешће неки лијекови за смирење или спавање, антихистаминици, лијекови за притисак и антидепресиви.

Блејзер такође савјетује старије да остану друштвено и интелектуално активни, и да довољно спавају.

Он их и упозорава да буду опрезни у коришћењу лијекова за побољшање памћења и наводи да нема доказа да витамини и суплементи исхрани, попут гинко билобе, помажу. Такође, наводи да се још разматра да ли компјутерске игрице могу да учине икакво добро у одржавању менталне виталности.

Истовремено, Медицински институт позива научнике да се више посвете истраживању нормалног когнитивног старења, јер је оно остало помало у заостатку у односу на студије о болестима као што је Алцхајмерова, али и љекаре да више информишу своје пацијенте о могућим ризицима.

На примјер, упозорава Блејзер, неки старији људи могу док су хоспитализовани да се суоче са делиријумом, односно изненадном конфузијом и немиром, који може да изазове постепено когнитивно опадање пошто се врате кући, али додаје да постоје начини за превенцију свега тога.