Кина почела с мегапројектом који би могао промијенити свијет

Колико је повећан глобални утицај, постало је јасно прије мјесец дана када се прво Велика Британија, а за њом и остале утицајне чланице Европске уније шокирале САД, јер су постале суоснивачи Азијске банке за улагања у инфраструктуру (АИИБ). Овоме је допринијела и најновија кинеска инцијатива која би могла да доведе до тектонских помјерања у свјетској привреди - нови "пут свиле", тј. огромни програм инфраструктурних улагања под називом "Један појас - једна цеста".

На националном народном конгресу ова је иницијатива истакнута као главни приоритет Кине, а то значи да иза пројекта стаји и конкретан новац. Нови аутопутеви, брзе жељезнице, луке, као и енергетска и комуникациона инфраструктура требало би да, како планирају Кинези, повежу цијело евроазијско подручје с три милијарде потрошача. Копнена компонента, "Привредни појас пута свиле", требало би да повеже 20 земаља од Кине до Турске, Румунијуе и сјевера Европе, а "Поморски пут свиле 21. вијека" појачаће поморске руте до Афричког рога, те Суцким каналом до сјеверног Јадрана.

Циљ овог пројекта, који је кинески предсједник Кси Јинпинг први пут представио крајем 2013. године, јесте да у десет година оствари 2,5 билиона долара спољне трговине на годишњем нивоу међу земљама у привредном појасу. Кинези су спремни да сами улажу, нуде кредите и гарантне фондове, а укупна улагања процјењују се на милијарде долара. За почетак, Кина је за међународна улагања основала нови фонд вриједан 40 милијарди долара.

- Идеја звучи футуристички и мегаломански јер двије компоненте те иницијативе, копнена и морска, представљају интегрисани низ великих инфраструктурних пројеката, процијењених на више од 20 билиона долара. Међутим, није ријеч само о планираној градњи саобраћајнице из Кине према Европи која ће бити завршена за десет или 20 година. Тај пројекат је већ у реализацији и Кина је најавила алокацију 40 милијарди долара у развојни фонд као дио својих укупних планираних улагања, процијењених на 1,7 билиона долара. Кина већ суфинанцира конкретне пројекте, као што је пројекат вриједан 23 милијарде долара према билатералним споразумима са Казахстаном - каже хрватски економски експерт Крешимир Јурлин.

- Према постојећим плановима, обје компоненте укључују и транзитне правце према Балкану, јер прекоморска завршава у Јадрану, а жељезничка у Турској. Није ријеч о далекој будућности, а јавност није довољно упозната да је повезивање Европе и Азије веома интензивирано, нпр. отварањем тунела испод Босфора 2013. те жељезничком трансевроазијском везом преко Русије од 2011. године - наводи Јурлин.

Економисти наводе да су мотиви Кине јасни, јер она остаје без извозних тржишта, док би јој нови пут свиле обезбиједио не само трговину, него и утицај на тржиштима у настајању у цијелој Азији и Европи.

Азијска банка за инфраструктурна улагања биће кључни дио финансирања инфраструктуре новог пута свиле, а до сада се тој банци прикључило више од 60 земаља.

Само у Србији договорено је 5,5 милијарди долара послова: жељезнице, термоелектране и хидроелектране, аутопутеви, ријечне луке. У Луци Дунав у Панчеву, најјачој у регији, преговара се о оснивању слободне зоне у којој би Кинези уложили у производне погоне. Међу новим чланицама ЕУ, Кина има најјачу пословну сарадњу с Пољском и Мађарском.