Суђење Младићу: За злочине одговорна паравојска
Он је навео да су осим паравојних формације за злочине биле одговорне и српске цивилне власти, односно полиција.
Вујић, који је тада био командант једног од батаљона Војске Републике Српске, изјавио је да ВРС није имала никакве везе са логорима за несрпско становниство Омарска и Кератерм, тврдећи, истовремено, да су се Муслимани сами, добровољно, склањали у "прихватни центар" у Трнопољу.
Према оптужници која генерала Младића, који је у то време био командант ВРС, терети за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, Приједор је једна од општина у којој је тај прогон имао размјере геноцида, а у три логора почињени су тешки злоцини над хиљадама притворених.
Вујић је, током данашњег исказа, тврдио да, у то вријеме, он за већину злочина није ни знао, након што га је тужилац Амир Зец суочио са подацима о тим масовним злодјелима.
Свједок је изјавио да су разне српске паравојне формације "правиле велике проблеме и Србима и Муслиманима" у приједорском крају.
Казао је да је Зељко Ражнатовић-Аркан, као вођа Српске добровољачке гарде, био у блиској вези са начелником приједорске полиције Симом Дрљачом, али да не зна ко је Ражнатовића позвао у Приједор.
"Не знам од кога су добијали задатке, али од војске нису", рекао је Вујић, осврћући се на боравак Ражнатовића у Приједору у јесен 1995.
Младићева одбрана у доказе је уврстила документ ВРС из тог времена у којем се Ражнатовићева јединица проглашава паравојном формацијом, будући да се није укључила у састав војске, нити се потчинила њеној команди.
Свједочење у одбрану генерала Младића данас је започео и Недељко Тркуља, који је од децембра 1993. био начелник рода оклопно-моторизованих јединица у Главном штабу ВРС.
Пуковник Тркуља изјавио је да је генерал Младић у ГС ВРС у Црној Ријеци код Хан Пијеска "проводио релативно мало времена", зато сто је био на терену, и да је, у његовом одсуству, наређења могао издавати "искључиво" начелник ГС генерал Манојло Миловановић.
Тркуља је посвједочио да не само да није учествовао у планирању операције Криваја 95, односно офанзиве на Сребреницу у јулу 1995, него да није имао "никакво сазнање" о њој.
"Ни назив нисам знао, први пут сам га цуо 2007. године у овој судници", казао је Тркуља, који ће свједочење наставити сутра.