КГБ прогањао "Бијелог лабуда"
Легендарна совјетска и руска балерина Маја Плисецкаја умрла је од инфаркта у суботу, у Минхену, у 90. години. Посљедњих година она је са супругом, композитором Родионом Шчедрином живјела на релацији Москва - Минхен, а зими и љети су понекад ишли у Литву гдје су на једном језеру имали дачу или, како бисмо ми рекли, викендицу.
Први пут, Плисецкаја се на сцени Бољшог театра појавила средином четрдесетих година, кад су у зениту славе биле Галина Уљанова и Марина Семјонова.
Маја је рођена у јеврејској породици у Москви 20. новембра 1925, Московско хореографско училиште завршила је 1943. и одмах је примљена у трупу Бољшог театра. Кад је са сцене сишла чувена Галина Уљанова (1960), Плисецкаја је постала примабалерина Бољшог театра. Највише се памте њени наступи у балетима "Лабудово језеро", затим ,"Успавана љепотица" као и "Камени цвијет". Многи врхом њене каријере сматрају плес у "Кармен свити", коју је за њу написао супруг Родион Шчедрин. Пошто је Плисецка напунила 65 година, дефинитивно је напустила сцену и повремено водила мастер-клас.
Маја је имала веома тешко дјетињство. Отац Михаил јој је ухапшен 1938, а затим и стријељан. Њена мајка, глумица Рахил Месерер, била је осуђена и послана у логор, а затим у прогонство у Казахстан. Да би спасли Мају, усвојила ју је тетка и вратила у Москву. Иначе, за мајчину породицу Месерер се с правом може рећи да је династија Бољшог театра, јер је неколико њих било међу руководиоцима трупе балета.
Иако је била једна од највећих и најнаграђиванијих звијезда совјетског балета, Плисецкаја је имала проблема са совјетским властима. Полиција ју је стално сумњичила да је агент западних тајних служби, будући да су јој неки блиски рођаци живјели у иностранству. Због тога су јој једно вријеме забрањивали да иде на турнеје ван земље. Истовремено, та "шпијунка" је 1959. постала народна умјетница СССР. Лењинову награду добила је 1964, а двије деценије касније постала је херој социјалистичког рада.
Биће запамћена њена сарадња са француским кореографом Морисом Бежаром, са којим је направила "Исидору" и "Аве Маја". Чувени француски креатор Пјер Карден је за њене представе правио специјалне костиме, а један од најпознатијих совјетских и руских пјесника Андреј Вознесењски јој је посветио стихове. Осамдесетих година Плисецкаја је била умјетнички руководилац Римског театра, опере и балета, затим Шпанског националног балета у Мадриду.
Кружиле су приче о заљубљености многих у славну балерину. У то вријеме била је у првом браку (само три мјесеца, са Марисом Лиепом, солистом балета Бољшог театра), а 1958. се поново удала - за познатог композитора Родиона Шчедрина, са којим је остала до краја живота. За супруга је Маја знала рећи: "Није ми поклањао брилијанте него балете". Ове јесени Маја Плисецкаја требало је да прослави јубилеј у Москви...
ЕМИГРАЦИЈА
ДОК је била млађа, нудили су Маји да емигрира. Али, она није хтјела због мужа Родиона Шчедрина.
- Он је Рус у дубини душе. Унук је православног свештеника и живот без Русије није могао да замисли. Ми смо и даље грађани Русије, а у Минхену живимо дио времена јер Шчедрин има уговор са Нијемцима. Кад бисмо живјели у Москви од пензије и ауторских хонорара, било би јако тешко. Нијемци то одлично и педантно плаћају - објаснила је Маја.
НА ПИВО КОД СРБА
У посљедњем интервјуу који је дала московској "Комсомолској правди", Плисецка је испричала да воли да понекад попије пиво. Зато радо сврати у ресторан (недалеко од стана у Минхену) који држи једна српска породица. Мају и Родиона су тамо са љубављу дочекивали као своје, а кувар Илија је настојао увијек да јој угоди. За разлику од Маје, Родион је волио да попије чашу ракије. И док је плесала, руска балерина се није придржавала никакве дијете - вишак калорија сагорјевала је бројним репетицијама. У српском ресторану у Минхену, кад би се појавили Плисецкаја и Шчедрин, домаћини би пуштали његову музику из балета.