07/05/2015 | 09:55 | Аутор: Вечерње новости

Како настаје мигрена?

Истраживања су показала да само два одсто људи никада у животу није имало главобољу. С друге стране, свака друга особа је затражила помоћ љекара због неког облика несносне главобоље, са којом није била у стању да се избори. Иако има више од 200 врста главобоља, људи се највише плаше мигрене, мислећи да је најтежа и најучесталија.

Од мигрене пати шест одсто мушкараца и 16 одсто жена на планети. Може да почне и у раном дјетињству, али се најчешће јавља између 20 и 40 година. Са старењем се у значаној мјери проређује.

Ова врста главобоље одликује се јаким пулсирајућим болом, најчешће у једној половини главе. Бол је удружен са осјећајем мучнине и повраћања, неподношења буке и свјетла.

Како мигрена настаје не зна се тачно. Мозак код неких људи је преосјетљив на спољашње надражаје, који су за неке друге особе потпуно безазлени.

Појединци са преосјетљивим мозгом могу да реагују на промјене времена, прескакање оброка, поремећај ритма спавања... У таквим околностима код њих долази до надражаја путева за бол главе и напада мигрене. Зато је један од првих савjета особама са мигреном да покушају да препознају такозване провоцирајуће факторе и да настоје да их избjегну.

Лијечење мигрене зависи од броја мјесечних напада. Уколико се јавља један до два напада, примјењује се лијечење самог мигренозног напада. Најчешће лијековима из групе антиреуматика, као што је бруфен, диклофен, нимулид или савременим лијековима из групе триптана, који су специјално направљени за лијечење мигрене.

Пацијентима који имају више од два напада препоручује се, поред лијекова за санирање напада, превентивна терапија која подразумијева медикаменте који се узимају сваки дан са циљем да смање број напада главобоље и јачину наступајућег напада. Ови лијекови се увијек бирају индивидуално према болеснику, његовом полу, узрасту, као и другим евентуално пратећим болестима које има.