latinica  ћирилица
13/05/2015 |  16:01 | Аутор: Б92

Опрезно са лијековима за депресију

Лијекови за психичке поремећаје могу донијети више штете него користи, а већина терапија може се прекинути без икаквих проблема, тврди један стручњак у расправи коју је организовао водећи стручни часопис "British Medical Journal".

Професор Питер Гоше, директор Нордијског "Cochrane" центра у Данској рекао је нешто што многи стручњаци за ментално здравље сматрају табуом.

Међутим, други кажу да је дебата о употреби психијатријских лијекова веома важна, јер људи широм свијета претјерано користе антипсихотике, који су иначе намијењени агресивним пацијентима са деменцијом.

Гоше каже да годишње више од пола милиона људи старијих од 65 година умире због употребе психијатријских лијекова у западном свијету.

- Користи од тих лијекова требало би да буду колосалне, како би се оправдали тако велики губици. Међутим, корист је минимална - пише он.

Професор тврди да су клиничка испитивања таквих лијекова углавном спроведена захваљујући средствима добијеним од фармацеутских кућа, што доводи у питање њихову релевантност.

Он објашњава да у таквим студијама обично учествују људи који су и иначе били на другим лијековима. Истраживачи им наложе да престану да их користе, па прије него што почну с употребом новог лијека, осјећају симптоме апстинентске кризе. Након што добију лијекове који треба да се тестирају, углавном им се чини да се осјећају много боље. Гоше тврди и да се недовољно извјештава о случајевима самоубистава током клиничких истраживања.

У испитивањима модерних антидепресива какви су флуоксетин и венлафаксин, тврди овај професор, потребно је групи која добија плацебо само неколико дана више од оне која добија лијекове, па да осјети исте добробити. Такође, Гоше каже да долази до спонтаног враћања симптома поремећаја много чешће него што се о томе говори.

Резултати испитивања лијекова против шизофреније такође су разочаравајући, док су лијекови против АДХД синдрома непоуздани.

- Дјелује да је краткорочно олакшање надмашено дугорочном штетом коју причињавају ови лијекови. Студије на животињама сугеришу да они могу довести до оштећења мозга, што је вјероватно случај и са свим психотропним лијековима - пише он.

У дискусији британског часописа, Гошеу се успротивио Алан Јанг професор поремећаја расположења на Кингс колеџу у Лондону и Џон Крејс, психијатријски пацијент и колумниста Гардијана.

Они сматрају да постоје докази да ови лијекови дјелују и да су подједнако дјелотворни као медикаменти за сложенија здравствена стања. Штавише, они су пријеко потребни, тврди ова група, пошто су психијатријска стања пети водећи узрок инвалидитета широм свијета.