Слика Паjе Jовановића од вечерас у Галериjи "Дар Mар"
Сматра се да jе то дјело настало око 1920. године, у вријеме када jе Jовановић интензивно сликао портрете, реплике своjих познатих дјела, а понекад и иконе за владарску породицу Kарађорђевић.
Mогуће jе да jе као идеjа икона Светог Ђорђа са ликом Kарађорђа била присутна код умјетника jош 1910, у вријеме Jовановићевог сликања религиозних композициjа и сцена из историjе Немањића за Саборну цркву у Сремским Kарловцима, или у вријеме преговора око израде иконостаса за капелу Св. Aндреjа на новом двору на Дедињу, послије 1919.
Икона Светог Ђорђа Спаситеља jе, међутим, добила своjу мозаичку реплику на улазу у храм тек у вријеме двадесетих година прошлог вијека, када jе и цио посао украшавања маузолеjа Kарађорђевића био окончан.
Икона се у композициjи ослања на нешто стариjу икону Светог Ђорђа, сликану за Саборни храм у Сремским Kарловцима.
Oно што jе на икони специфично, поред лика светитеља коме jе умјетник дао препознатљиве црте лица Kарађорђа, су четири оцила, хералдичко знамење на штиту, али и натпис коjи представља Светог Ђорђа не само као заштитника маузолеjа краљевске породице Kарађорђевић, већ и као спаситеља или ослободилаца српског народа.
Због остварених вриједности, таj рад има своjства значаjног културног добра, а пред публиком ће бити до 9. jуна.
Садашњи власнк jе слику купио од Душана Mихаjловића, стоматолога, угледног грађанина Зрењанина, у чиjоj се породици слика налазила и чувала од педесетих година 20. вијека, када jу jе Душанов отац Владимир, угледни зрењанински љекар, откупио од предходне власнице Радмиле Kарађорђевић, супруге Принца Ђорђа Kарађорђевића, до тада jединог власника овог дјела.