Сарајевско законоправило свједок Светосавског духа у БиХ
Наглашено је да је Свети Сава, користећи византијско црквено право, али познајући одлично и народни живот, 1219. године саставио Законоправило, којим је регулисао живот цркве, државе и народа, а да је сарајевски препис настао у 14. вијеку.
Начелник општине Фоча Радисав Машић рекао је на синоћњој промоцији да је на основу Законоправила, које је написано 130 година прије Душановог законика, Српска православна црква добила аутокефалност.
"Руси су га називали `крмчија`, што значи кормило којим се управља бродом, односно Црквом", истакао је Машић.
Он је додао да је Свети Сава написао Законоправило ћириличним писмом на старословенском црквеном језику, од када се ово писмо и језик, умјесто грчког, користе на иконама светитеља.
Декан Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого истакао је да је Свети Сава извукао суштину из византијског црквеног права, те да је познајући одлично народне прилике, уносећи га у Законоправило, народни дух додатно христијанизовао и саобразио црквеним схватањима.
"Доста је утицао на оно што данас називамо народним обичајима", рекао је Ђого.
Према његовим ријечима, тврдња да је обичај старији од цркве принципијелно није тачна, јер обичаји којих је било сигурно и у древна времена свој смисао добили су тек када је Црква успјела да се избори за самобитност и идентитет српског народа.
"Ми смо једно од многих племена која су претрчала овим просторима, али смо опстали захваљујући томе што имамо тај идентитет у који се снажно уградио Свети Сава кроз Законоправило, али и кроз читав низ других књижевних споменика", рекао је Ђого.
Он је нагласио да је за разлику од Душановог законика, који је постојао колико и средњовјековна српска држава, Номоканон све до почетка 19. вијека био општи правни оквир у којем је Српска црква живјела и по коме је настојала да поучи народ.
На промоцији је цитирано неколико чланова из Законоправила, попут оног које не дозвољава да два брата могу да се ожене двјема сестрама или правило које прописује да се брак може засновати тек након шестог кољена сродства.
У једном од прописа се наводи: "Да не преноћи плата твог надничара код тебе до јутра, нити да лишиш плате сиромаха. Истог дана да даш плату његову прије заласка Сунца, јер је сиромах и он се нада, биће ти гријех ако то не урадиш".
Занимљива је и забрана узимања камате: "Камата је недостојна нашег хришћанског живота, наређујемо да нико, нипошто и ни у ком случају не узима камату".
Пропис о надокнади штете за повреду одређује: "Ако неко оштети тијело човјека, биће осуђен да надокнади трошкове лијечења и изгубљени посао, а не за деформацију тијела, јер се слободно тијело не може процијенити и нема цијене по којој би се могло платити".
Фототипију сарајевског преписа Законоправила објавила је Издавачка кућа Митрополије дабробосанске "Дабар", а приредили су је професор доктор Станка Стјепановић и јеромонах Серафим Глигић.
Сљедећи задатак издавача је да Законоправило преведу са старословенског на савремени српски језик.