Б92: О нервирању с Аном и ритуалима српске тенисерке
Ана је трећу другог Гренд слема турнира сезон изборила савладавши Јапанку Мисаки Дои са 3:6, 6:3, 6:4.
Дописник портала Б92 Саша Озмо, пренио је дио атмосфере са Аниног меча другог кола, али и сазнао нешто више о ритуалима српске тенисерке прије и за вријеме мечева.
Публика је током меча са Јапанком Дои здушно била уз Ану – оно француско скандирање кад неко викне "папарапапа", па остали одговоре "але", стандардно "Ајде Ана" и, што није ријетко за мечеве Ивановићеве, брачна понуда са трибина.
Момак је очигледно храбар јер је на трибинама поново био и Бастијан Швајнштајгер. Њемачки фудбалер на трибинама не глуми уштогљену славну личност као већина фудбалера када посјећују неке друге спортове – Швајни је на свакој утакмици Бајернове кошаркашке секције, навија, виче, аплаудира. Ријечју, понаша се као обичан човјек.
Такав је био и сада на Анином мечу – подржавао је када није ишло, бодрио додатно када је ишло, био је њен навијач од главе до пете. И на крају, послије побједе, загрлио се са Златком Новковићем, и испоздрављао се са свима у штабу.
"Много ми значи његова подршка, поготово што он може да разумије спорт на високом нивоу", концизно је Ана то представила.
Бастијан је нехотице потврдио и ону стару латинску да "што је дозвољено Јупитеру (богу), није и волу" јер је на почетку трећег сета успио да се врати на стадион између другог и трећег гема, што некоме другом сигурно не би успјело. За то заслужни српски новинари, који су указали човјеку на вратима кога није желио да пусти. А Бастијан, кажу, није правио проблеме, само се смијешио и вирио преко ограде да види бар резултат.
А резултат је тад већ полако прелазио у Анину корист – послије много муке, борбе, монолога, а богами и једног 'умукни бре' " упућеног ка боксу.
"Увијек неко извуче дебљи крај, нажалост, а послије падну извињења. Некада је велики набој на терену, тешко је исконтролисати емоције и неки пут мораш да их избациш. Неће да се љути Злаја (Златко Новковић), генерација моја", објаснила је послије Ана уз осмјех.
Спортисти су сујевјерни, а ни тенисери и тенисерке нису изузетак, па се десила једна комична ситуација у трећем сету. Ана је замолила дјечака за пешкир, он је почео да додаје један, а она му је показала да не жели тај, већ други. Упитах је шта то би.
"Онај други је био тако лијепо постављен на столицу, није морао да упропасти", рекла је Ана и праснула у смијех, "Једноставно, тај пешкир је за столицу, овај је за терен", шалила се Ана гестикулирајући да објасни гдје је чему мјесто.
Анине ритуале на терену већ смо сви упознали – пази на ход, чисти линије... Али шта се догађа пре него што крочи на терен?
"Све зависи од тога како се осјећам пред меч. Генерално, када меч прије мене дође на сет до краја, волим да будем мало сама у некој просторији и да размислим о мечу и тактици. Онда кренем да се загријавам, а тик пред излазак на терен волим да ставим качкет и знојницу – то ме некако одведе у тај моменат изласка на терен".
Ни ту није крај, све је испланирано до секунде у којој почиње загријавање.
"Кад изађем на терен, ставим торбу, прво извадим рекет, затим енергетски напитак, скинем јакну ако се не загревам у њој. Све то лијепо намјестим, мора рајсфершлус да буде лијепо затворен. И онда креће".
Ану није повукао тренд слушања музике и сличних ствари, само се насмијала и рекла:
"Искрено, не слушам толико музику – незгодно ми је да трчим са слушалицама и са телефоном, још немам џеп. Нисам ја за оне велике слушалице, није то за мене“.
Упорна Јапанка је савладана, а Ану сада чекају нови изазови на месту на којем је још 2008. године освојила своју једину Гренд слем титулу.