latinica  ћирилица
02/06/2015 |  19:48 | Аутор: ТАНЈУГ

Зубата птичица - карика која је недостајала

Фосилни остаци зубате птичице рачвастог репа, налик пару стрелица, стар 115 милиона година, карика је која је недостајала у разумијевању еволуције перја, тврде научници.
Реконструисан изглед тзв. праисторијског колибрија (Фото: Deverson Pepi) -
Реконструисан изглед тзв. праисторијског колибрија (Фото: Deverson Pepi)

Изузетно добро очуван примјерак, пронађен на сјевероистоку Бразила, најстарији је фосил птице из доба Гондване, суперконтинента који се распао на данашње континенте Африку, Јужну Америку, Аустралију, Индијски субконтинент, Арабију као и острва Мадагаскар и Нови Зеланд.

Како преноси АФП, досад се вјеровало да су птице овако необичног репа, који се више не може видјети у природи, живјеле само у Кини, која у то вријеме није била дио Гондване.

"Птица је слична колибрију", рекао је ко-аутор студије Исмар Карваљо са Федералног универзитета Рио де Жанеира.
"Има крупне очи, перје по тијелу и два дуга пера у репу, као и пун кљун зуба", навео је он.

Праисторијски колибри, ком још нису дали име, био је од врха кљуна до коријена репа дугачак свега шест центиметара.
Припада групи под називом Enantiornithes чији су представници имали зубе и канџе на крилима и за које се вјерује да нису оставили потомке.

Фосил је изузетан и по томе што отисак птице, остављен у стијени, није потпуно спљоштен, већ помало тродимензионалан. То помаже научницима да боље схвате изглед и начин кретања птице.

Истраживачи су, такође, по крилном перју успјели да уоче симетрично распоређене тачкице, за које претпостављају да су остаци некадашње шаре.

Будући да перје не дјелује као да је имало било какву функцију у одржавању тјелесне равнотеже или при летењу, научници су закључили да је вјероватно служило за привлачење пажње приликом парења, препознавање врсте или визуелне комуникације.

Генерално се сматра да је најранији познати предак птица Archaeopteryx - праптица која се сматра прелазном врстом између не-летећих и пернатих диносауруса који су живјели прије око 150 милиона година.

Студија је објављена у часопису Nature Communications.